Šta nam to prećutkuje kozmetička industrija?

Po navodima britanskog lista "Daily Mail" koje prenosi "Metroportal", priče koje se već godinama unazad pojavljuju o zabrinjavajuće visokom nivou toksina u raznim vrstama šminke, posebno u ruževima za usne, nisu bez osnova - naprotiv.

U istraživanju koje je sprovedeno u decembru 2011. godine, u svakom od 49 testiranih proizvoda pronađena je bar jedna štetna supstanca u velikoj količini, dok je prosečan proizvod imao čak četiri štetna sastojka. Na primer, olovke za oči i korektori sadrže kadmijum (toksičan srebrnobeli meki metal), u puderima se redovno može pronaći nikl, u senkama za oči često ima berilijuma, a neke maskare sadrže čak i arsen. Neki proizvodi, kao što je Maybelline Color Sensation ruž za usne, u sebi su imali 275 puta više olova od dopuštene količine u tragovima.

Kupci ovih prizvoda nikada ne mogu da znaju da li neki od njih sadrži neku štetnu, pa čak i otrovnu materiju, budući da se oni smatraju nusproizvodom procesa proizvodnje i proizvođač nije dužan da to navede u deklaraciji proizvoda.

S obzirom da ih nanosimo na kožu, otrovi iz šminke i ostalih kozmetičkih proizvoda se lako apsorbuju u naše telo, pa mogu da izazovu čitav niz zdravstvenih problema, uključujući čak i poremećaj rada hormona, rak, neurološke probleme, gubitak pamćenja, nagle promene raspoloženja, probleme u trudnoći, bolest bubrega, glavobolje, povraćanje, oštećenje pluća, dermatitis i gubitak kose.

Zapravo, kad bolje razmislimo, sva ona obećavajuća čuda u promeni izgleda (uvećanja, smanjena, prepravljanja, ispravljanja, prikrivanja...) koja se donekle i postižu korišćenjem raznoraznih "mazalica", teško da bi mogla da se ostvare da se iza njih ne kriju veoma agresivna sredstva koja bi da isprave ono što je priroda uredila. Sad, kako je to priroda uradila i zašto je negde bila škrta, a negde darežljiva i koliko uopšte imamo objektivnu sliku o svom odrazu u ogledalu, to je već druga tema i jedna od večitih dilema ljudske prirode...