Požuri polako

U poslednjih 10 godina na drumovima Srbije stradao je ceo jedan grad. Crna statistika govori da svake godine u Beogradu u saobraćaju nastrada 10 mališana, za tri godine ceo jedan razred. U Srbiji se na putevima i dalje gine, a Nacrt zakona o bezbednosti saobraćaja, urađen 9. maja 2005. i koji bi trebao da uvede više reda, nije se ni posle tri godine našao u skupštinskoj proceduri.


U Engleskoj na 10.000 vozila strada jedna osoba, u Srbiji 11, a na Obali Slonovače 111

Predsednik Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja prof. dr Milan Vujanić zalaže se za preispitivanje ograničenja brzine i što hitnije upućivanje Nacrta zakona u skupštinsku proceduru. Prema Vujanićevim rečima, Nacrt zakona, urađen 2005. godine, dobio je naviše ocene Evropske unije, Svetske zdravstvene organizacije i Svetske banke.
Taj nacrt zakona još se nalazi u Ministrarsrvu unutrašnjih poslova, a stav struke jeste da ministarstvo sile nije nadležno da se bavi bezbednošću.

- U Engleskoj, na primer, na 10.000 vozila strada jedan građanin, u Srbiji na taj broj vozila strada 11 ljudi, a na Obali Slonovače 111. S kim ćemo da se poredimo, na nama je da odlučimo - kaže Vujanić.

I pored "crnog leta", samo od 7. do 12. jula u Srbiji poginulo je 28 ljudi. Dobra vest glasi da je u prvih šest meseci 2008. u Srbiji poginulo 54 odsto manje nego u istom periodu prošle godine. Kako stručnjaci tvrde, za smanjen broj saobraćajnih nesreća diketno su zaslužni novinari, koji su veliki deo programa posvetili saobraćajnoj edukaciji. Dobar primer je ovogodišnja Guča, koja je protekla bez ozbiljnijih saobraćajnih nezgoda.

Temeljno preispitati saobraćajnu signalizaciju

Sigurno vam se desilo da na srpskim putevima na jednom mestu vidite da je brzina ograničena na 50 kilometara na sat, a da samo dva metra dalje ograničenje iznosi 70. Nije vam jasno zašto se, iako je moguće, negde zabranjuje preticanje, zašto ne možete da skrenete ili da se parkirate.

Prema anketi koju je na 200 ispitanika obavio Komitet za bezbednost saobraćaja, vozačima najvše smetaju ograničenja brzine i zabrane parkiranja, dok zabranu preticanja 62 odsto smatra uglavnom opravdanom.

Prema istraživanjima Komiteta, poverenje vozača u Srbiji u saobraćajnu signalizaciju izuzetno je nisko. Nepoverenje je naročito izraženo prema saobraćanjnim znakovima koji ograničavaju brzinu kretanja, pa je zato potrebno, kako tvrdi Vujanić, temeljno preispitati saobraćajnu signalizaciju na srpskim putevima.

(old_image)- Pitajte vozače koliko je ograničenje brzine u naseljenom mestu - svi će vam reći 60 kilometara na sat. Malo ko zna da, prema zakonima, brzina uopšte nije ograničena u nasljenim mestima, već u naselju. Na primer, ispred stadiona Crvene zvezde ograničenje brzine je 80 kilometara na sat, a kod Autokomande 40. Policija često greši u primeni pravila, vozači su nezadovoljni, jer su bez razloga sankcionisani - naglašava Vujanić.

Gde je struka?

Ovakva situacija logično postavlja pitanje - imaju li kod nas stručnjaci uticaja i da li se glas struke dovoljno čuje?

- U Srbiji nemamo "ni mamu ni tatu" za bezbednost saobraćaja. Problem je što ne postoji ministarstvo saobraćaja ili transporta, nema stava da je saobraćaj bitan. Država se deklarativno brine o bezbednosti u saobraćaju, ali ne postoji nacionalno telo koje bi se na nivou države bavilo saobraćajem - kaže Vujanić.

Dodaje da to telo treba da ima i finansijski autoritet i da se u svetu od naplaćenih kazni kupuju radari.

- U Evropi, prekoračite brzinu, dođete kući i čeka vas kazna. Nema policije na putevima. Nijedna vlada do sada nije smatrala da je bitno finansirati telo koje će se baviti saobraćajem. Pare od kazni upućuju se u trezor, a ne za bezbednost saobraćaja. Od naplaćenih kazni za bezbednost u saobraćaju izdvaja se 50 odsto i, dok nas vlada ne finansira, bićemo ugroženi - smatra Vujanić.

Najčešći uzroci saobraćajnih nesreća u Srbiji su nepropisna i neprilagođena brzina, nepoštovanje propisa i upravljanje vozilom pod dejstvom alkohola. Saobraćajne nesreće koje izazivaju vozači teretnih vozila i autobusa uglavnom su posledica umora.

Nacrt zakona koji još nije usvojen, pored dosadašnji novčanih kazni, predviđa i uvođenje kaznenih poena, čiji je cilj praćenje ponašanja svakog vozača preko Agencije za bezbednost saobraćaja. Na primer, vozač koji u roku od dve godine sakupi 18 poena, privremeno gubi pravo na dozvolu, a moguće je dozvolu izgubiti i trajno.

Za prekoračenje brzine u nekom nižem opsegu dobijate manji broj poena, zabranu upravljanja od mesec dana i manju novčanu kaznu. Ako vozite 50 kilometara na sat iznad ograničenja, onda dobijate zabranu upravljanja vozilom od dva meseca, veći broj poena i veću novčanu kaznu.

Granica dozvoljenog nivoa alkohola u krvi je 0,3 promila, a prema Nacrtu zakona, policija mora privesti vozača kod koga utvrdi da vozi sa više od 1,2 promila. Profesionalci i vozači početnici neće smeti uopšte da piju pre vožnje.

(old_image)"Rulet od 200 na sat beogradskim ulicama” biće najstrože kažnjen kao nasilnička vožnja, što se kao nova kategorija uvodi u Nacrt zakona.

Nasilničkom vožnjom biće smatrano grubo narušavanje saobraćajnih pravila ili nepažnja prema drugim učesnicima u saobraćaju.

Oni koji budu kažnjavani za taj prekršaj, dobijaće 18 negativnih poena i zatvorsku kaznu od 30 do 60 dana.

Neki bi sigurno rekil da mladići koji testiraju skupe i besne automobile treba da dobiju i strože kazne, posebno kada se ima u vidu da su "opasni vozači" uglavnom mlađi ljudi, pripadnici novokomponovanog džet-seta koji su na nejasne načine došli do velikog novca.

Za one koji moraju što pre da stigu od mesta A do mesta B, molba da "požure polako".

Tekst: Danijela Tadić