Jelen Pivo Live

Jelen pivo live festival nastao je u želji da se rok, gitarski zvuk na pravi način promoviše na ovim prostorima. Menjali su lokacije, ali ne i "fazon". Uvek su tu dobri domaći bendovi i poneka strana zvezda. Ma kolika želja organizatora bila da domaće i strane rokere stavi u isti koš, izgleda da naša publika još uvek nije spremna da prihvati domaći rok s istim žarom kao što je slučaj sa stranim izvođačima. 

Često se na ovakvim događajima desi da zvezda večeri zaseni ceo festival... I ovog puta, mnogi su kupili kartu za festival zbog Igija Popa. Ne treba im zameriti jer, iako su i Igijevi prethodnici zaista imali šta da ponude, ovaj legendarni roker je potpuno zasluženo zvezda. 

"Repetitor" i "Jarboli" nisu imali sreće da se ispred bine skupi bar "kritična masa". Taš je bio gotovo prazan i kada su na scenu, sa 40-ak minuta zakašnjenja, izašli momci iz grupe "Hipnotize". Sasvim dobra svirka, ali teško je nastupati pred tako malobrojnom publikom, te i oni nisu mogli da daju sve od sebe. 

Autentično prženje "Orgazma"

Stadion se punio lagano, i kada je "Električni orgazam" došao na red, prostor ispred bine izgledao je festivalski. Raspoloženi poštovaoci roka ovacijama su dočekali bend koji je "sinonim new wave ere na prostorima bivše Jugoslavije". Malo nameštanja tona na bini i onda Giletovo "OK, idemo!" Znak za pravo, autentično prženje, po kome je ova grupa uvek bila poznata. 

Kojoj god generaciji da pripadate, ako živite na ovim prostorima morali ste da "potkačite" bar neki deo karijere ovog benda, koji već 26 godina uspešno radi. Neke od njihovih pesama postale su toliko bitan deo našeg muzičkog nasleđa, da nije ni čudo što za njihove nastupe uvek vlada veliko interesovanje. 

Nastup je obuhvatio različite periode karijere, pa smo tako mogli da čujemo pesme "Dokolica", "Sam" i "Znam" s albuma "Lišće prekriva Lisabon" iz 1982.godine, "Ne postojim" , "Ja sam težak kao konj" sa "Distorzije", zatim i "Mentalno", "Nebo"... Dovoljno starih hitova, dobra energija i odlična svirka... 

Masa se zagrejala, i dok je još publike pristizalo, pao je i mrak, a Taš se zaista pretvorio u lep koncertni prostor, koji je ove večeri trebalo da dočeka još dva sjajna benda. 

"Dinosaur JR" su se nakon dugo vremena okupili i prošle godine izdali album "Beyond". Ako uzmemo u obzir činjenicu da su poslednji album pre toga u ovom sastavu izdali 1988. godine, ne iznenađue što mnogo ljudi s ovih prostora i ne zna mnogo o njima. To, naravno, nije značilo da će atmosfera trpeti! Poznavalaca je bilo sasvim dovoljno, a oni koji su čekali Igija, uživali su u odličnom koncertu. Energični, ali ne preterano komunikativni, čvrsti i tačni, uspeli su da naprave odličnu atmosferu i starijim hitovima, ali i onima s novog albuma. Džej Meskis, Lou Barlou i Marf odsvirali su zaista dobar koncert. 

Uz poneko "hvala" publici, prošao je njihov sat nastupa i vreme je bilo da se bina pripremi za zvezdu večeri. 

Ekscentrični Igi

Ono što će kasnije biti u šali prokomentarisano kao koncert visokog rizika počelo je tako što je Igi Pop, očekivano, izašao polugo na binu i od prve sekunde pokazao zbog čega više nije ni legenda, već – fenomen! Zavidna biografija - naravno. Dobra muzika - svakako. Dugotrajna karijera – činjenica. Ali ono što je uvek izdvajalo i što će uvek izdvajati Igija Popa jeste neverovatna energija na bini i ponašanje koje se vrlo lako može nazvati incidentnim. 

Posle veoma kratkog vremena postaje manje važno šta ćete čuti - oči su vam uprte ka njemu i samo čekate šta će sledeće uraditi. Ako vas iznenadi to što baca stalak od mikrofona svuda po bini, onda svakako ne očekujete da će već na početku silaziti u publiku, da će šutirati monitore, bacati mikrofon u publiku, penjati se na gelendere, pljuvati u kameru... Njegova čuvena ekscentričnost i svojevrstan egzibicionizam dolaze do izražaja u svakom potezu, pogledu ili reči koju izgovori. 

"We are f.... Stooges!" Igijev stari-novi bend, koji je očigledno shvatio koliko je bitno imati ovako harizmatičnog frontmena u grupi. 

"I Wanna Be Your Dog", "TV Eye", "1970", "Funk House", "Search and Destroy"... Publika je, bar u onom delu najbližem bini, bila u delirijumu. Skakalo se, pravile su se "šutke", atmosfera je dovedena do usijanja. A kada je na "No Fun" Igi sišao do publike i počeo da izvodi jednog po jednog fana na binu, verovatno se i obezbeđenje "usijalo". Nekoliko oduševljenih momaka i devojka, potpuno opušteno, kao da su sa "drugarom iz kraja", đuskalo je i skakalo s Igijem na bini, dok se zaštitna ograda savijala pod pritiskom onih koji su želeli da se probiju do njih. I kada se sve vratilo u normalu, popeo se na gelender i bacio mikrofon na binu. Zatim se peo na zvučnike, pa je i mikrofon jedno vreme proveo u publici, koja je i dalje oduševljeno pratila svaki njegov korak. 

"I am You" bila je samo jedna od rečenica koja je izazvala vrisak u publici. Igi Pop bio je tih sat i po, potpuno opravdano, idol za nekoliko hiljada fanova na Tašu. 

Bis su započeli s "Electric Chair" i tih nekoliko minuta na kraju koncerta nastavilo se u istom ritmu i uz slične egzibicije. 

"Koncert visokog rizika" (bar za opremu na bini i prateću ekipu koja je trčala za njim i vraćala sve u prvobitno stanje) ostavio je nekoliko hiljada ljudi na Tašu bez daha. Ništa manje nioje se ni očekivalo od takvog izvođača, nego da na pravi način probudi duh starih, dobrih rok festivala koji se pamte. Kao takav, bio je zaista savršen izbor za ono što su organizatori želeli da postignu. 

Tekst: Ljiljana Zdravković 
Foto: Marko Risović