Vlada Divljan

Od “Povetarca” je napravio tornado. Gitarom je nadjačao ritmove s okolnih splavova i u poznatom maniru 50-godišnjeg dečaka urbani duh Beograda spustio kraj Ušća, tamo gde mu pristaje.

Prvi koraci na “Povetarcu” nisu odavali sliku mesta gde će, ponovo posle dve godine, zasvirati Vlada Divljan sa svojom “Nevladinom organizacijom” odnosno bivšim “Old stars” bendom, samo bez “Elorg” Gileta.

Brojne tinejdžerke, koje su tu bile uglavnom zbog neizostavne kombinacije “petak uveče plus splav”, izgledale su kao da su sa druge planete, stojeći pored jednog Koje, Dejana Cukića ili Banane koji su došli da uživaju slušajući prijatelje i koautore istorije domaćeg rokenrola. Ipak, zbunjenost je nestala čim su zasvirali Vlada, Zdenko, Boris, Marko i, naravno, neizostavni klasičar rokerskog duha Aleksandar Šandorov.

Divljan traje, opstaje i ono što je stvorio, pre svega u “Idolima”, očigledno se prenosi s kolena na koleno. Zato nije čudno što se posle zagrevanja (“Sve laži sveta”), “Povetarac” zaljuljao već uz prvu bržu pesmu – “I uvek kad se”. A kad je Vlada krenuo sa čuvenim “Haj ho, haj ho” iz “Patuljaka”, žurka je počela.

“Maršal” nas je uveo u bogatu riznicu “Idola”, a onda je, kako reče Divljan, došlo vreme da se “odsvira nešto naše” i najavio novitet – “gej narodnjak”. Stihovima “baš me briga što me k..a nana, zaljubljen sam u najboljeg jarana / crne oči, beli zubi, najlepši je kad se ljubi” potpuno je opravdao opis pesme. Naizgled duhovita, nepretenciozna zezalica, ali ako se ima u vidu njegov aktuelni politički angažman, pošalica ima dublju konotaciju. Doduše, nije koketiranje sa homoseksualnom tematikom novo za Divljana – posle “noviteta” usledila je, logično, “Retko te viđam sa devojkama”. Nizali su se hitovi “Idola”, povremeno presečeni nešto kasnijim, dobro poznatim numerama – “Vreme je”, “Odvedi me”. Podsetili smo se i teme iz filma “Tri palme za dve bitange i ribicu” – “Sve što hoću da znam”. Rafal pred kratkotrajan odmor bio je žestok – “Ona to zna”, “Malena” i “Radostan dan”.

Jeste to Vlada Divljan, jeste to rokenrol, ali neka nepisana splavarska pravila (svirka u dva bloka), izgleda, i u takvoj situaciji moraju da se poštuju. A kada su se asovi vratili na binu, čulo se sve ono bitno što je nekad odjekivalo pod imenom “Idoli” – “Hajde sanjaj me, sanjaj”, “Jedina”, “Devojko mala”, “Zašto su danas devojke ljute”, “Kenozoik”, “Dok dobuje kiša u ritmu tam-tama” i, za sam kraj, na bis – raz, dva, triiiii…”Maljčiki”!

Kao da se publika u ska ritmu komešala i kad se sve završilo, a Vlada je poručio: “Vidimo se ovde ponovo, za dve godine”. Ne bismo se bunili da nas prevari i nekim ranijim nastupom – uz energiju koju je nosio “Povetarac“, Beograd naprosto lepše diše.

Milan Ćunković

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.