Aca Seltik: Zadržati entuzijazam posle 20 godina je umetnost

Na Dan Sv. Patrika, uvek očekujemo "Kelte" u nekom beogradskom koncertnom prostoru. Zahvaljujući jubileju koji obeležavaju ove godine, publika će imati priliku da ih iste večeri čuje dva puta. Od 18h dvestotinak srećnika koji su došli do karata, slušaće ih u unplugged izdanju. Nakon toga, od 21h, sledi "regularan" koncert...

Uvek dobro raspoložen i nasmejan, sa nama je o koncertu i daljim planovima razgovarao Aca Seltik (Celtic)... sada već mnogo manje poznat pod svojim pravim imenom, Aleksandar Petrović..
- Postoji jedna anegdota sa Drugog programa Radio Beograda, kada je Seka Vukolić trebalo da odjavi ekipu koja je radial emisiju “Klasiku, molim”, potpuno neuobičajeno za tu emisiju je odjavila Acu Seltika… Ispao je skandal, “Kako možeš čoveka da odjavljuješ po nadimku?!” a ona je odgovorila „Pa nisam ni znala da mu je to nadimak!“

Kakav je osećaj slaviti takav jubilej kakav vi ove godine obeležavate?
- Mislim da ja uopšte nisam svestan toga. Ozbiljno… zaista nemam osećaj da je sad to toliko grandiozno, a u stvari jeste. Jer izdržati 20 godina u ovim uslovima, a zadržati entuzijazam koji je vladao na početku i koji i koji i dalje vlada, e to je stvarno jedna vrsta umetnosti.

Sigurno se sad sumiraju neki utisci i razmišljate o onome što se dešavalo u proteklih 20 godina. Da li bi šta menjao ili si potpuno zadovoljan onim kako su „Kelti“ funkcionisali te dve decenije?

- Odlično pitanje. Mislim da ne bih menjao bog zna šta. Možda, ali samo možda, hipotetički, bih na neki način usmerio energiju ka prelasku granice mnogo više nego što smo to radili. Ali nikad nije kasno i to nam je sad sledeći stepenik. Mislim da je tih 20 godina jako dobra podloga i jako dobra škola, da ne uletimo ni u šta nepripremljeni.

Datum je uobičajen, čak i prostor, ali je koncert drugačiji nego inače… Klasičan koncert „Kelta“ je u 21h, ali pre toga se dešava nešto što ranije nije...?
- Nije se dešavalo, ali ne zato što mi nismo hteli nego zato što se promenila cela struktura „Otrhodox Celts“-a u nekom trenutku. To je u stvari taj najveći lom u našoj karijeri, kada smo sa potpuno akustičnog benda i akustičnog seta prešli na rok postavu. Ona je zahtevala i drugačije aranžmane i drugačiji pristup celoj priči, pisanje pesama na drugačiji način. Mi smo, što bi rekao Pera Janjatović, išli obrnutim putem. Umesto da smo krenulli kao uobičajeni rok bend koji postepeno ubacuje folk, etno i to...mi smo prvo odradili onaj teži deo i onda smo rešili da se izražavamo kroz rokenrol. Tako da će taj prvi koncert biti podsećanje na početke, i u takvoj atmosferi. Dvesta ljudi – toliko, hvala lepo!

Jeste li vežbali dovoljno za taj deo koncerta, verovatno ste se već odvikli od takve svirke?
- Mnogo napornije nego za ovaj uobičajeni. Za ovaj drugi smo utrenirani, tu je ostalo da se dotera set lista, da se sve usaglasi po tonalitetima, ritmici, da se ubace pesme koje smo namerili da sviramo samo ovaj put pa da im nađemo pravo mesto na set listi. Ali ovaj prvi koncert je bio ozbiljan dril, to je potpuno drugačiji način razmišljanja i onda treba složiti kockice u glavi...

Hoćeš li izdržati da otpevaš oba koncerta kako treba?
-Misliš sva tri, pošto sviramo u Novom Sadu veče pre toga? I iz Novog Sada prvo dođemo ovde na tonsku probu…(smeh) Znaš kako... Imam li izbora? Nemam! Da li to hoću? Hoću! Znači – sve je sređeno!

Sami ste sebi predgrupa!
-Vidiš, to mi još niko nije rekao, iskoristiću to u sledećim intervjuima, hvala ti! (smeh)

Kad se pravi set lista za ovakve koncerte, verovatno se ide na to da se sviraju hitovi? Iako sve vaše pesme nekako dobro mogu da se nadovežu jedna na drugu…
- Da, ali svaka pesma ima svoje specifično mesto na set listi, to mora da bude tako. Kad sastavljaš set listu, ne smeš da dozvoliš padove. Naša sreća je da imamo 10 ili 15 pesama koje su apsolutni koncertni favoriti, pa kako god raspoređivao ostatak, svaka treća ti bude neka od njih. A kad pičamo o nekim drugim pesmama, koje nisu “hitovi”,

ja se uvek vratim na ono razgraničavanje pojmova “medijski hit ” i “koncertni hit” ili koncertni highlight”. “Mick McGuire” je uvek bio koncertni favorit, a nikad nismo snimili spot,nikad ga nismo potencirali hao radijski hit ili tako nešto. Ima i takvih pesama.

Ovog puta ste morali dve set liste da sastavljate... Koliko je to bilo zanimljivo?
-Pa bilo je… uh. Zanimljivo je to što na prvom koncertu, recimo, nema “Green Roses”, “Rockey road”, nema toga, tu su oni drugi hitovi!

Znači, moramo da dođemo na oba koncerta?
- Praktično, da! Odaću ti malu tajnu... Najveće oduševljenje što se na akustičnom setu sviraju, su izazvale

„Me, myself and sky“, “Hidden Corner” i “Beggarman”. Tri pesme koje nismo svirali od ‘97., “Hidden Corner” praktično otkad je izašla, i „Me, myself and sky“ koju nismo svirali sigurno od 2002. One su izazvale salve oduševljenja! Biće tu još poneko “iznenađence”…

Šta se dešava posle Dana Svetog Patrika?
- Ne mogu ja sad da kažem da će biti turneje, po sistemu: sednemo u autobus i nema nas tri meseca... Kad kažem reč „turneja“, tu mislim na 4, 5 svirki, dođe mi malo muka, kad pomislim šta ta reč treba da znači.... tako da, kad završimo ovu seriju koncerata, ovog leta očekujem da sviramo dosta po Evropi, to je novina. Ja želim da bacimo akcenat na te koncerte van Srbije. Srbija je zaista postala malo tržište, kad pogledaš kartu, ti ne možeš da organizuješ turneju, jer ne možeš da sastaviš deset koncerata. I gde god da odeš da sviraš po Srbiji, više ti se isplati da dođeš u Beograd da prespavaš pa da ideš dalje,nego da negde plaćaš hotel...

Imate li već nekih konkretnih dogovora za inostranstvo?

-Imamo, ali ćemo mudro to sačuvati za sebe, do početka aprila kada ćemo to obnarodovati na našem sajtu u rubrici "live"…

Da li bi voleo da se vrate te prave „turneje“, da sednete u kombi, autobus i da putujete...?

- Da! Ali tu se postavlja pitanje šta bismo radili sa porodicom, kućom... Tu dolazi do izražaja onaj novi zakon koji će dozvoliti obrazovanje dece u kući. To bi bilo jako zanimljivo i ja bih to jako voleo! Sednemo svi u autobus i idemo! E sad, druga je stvar kako naterati gospodina Stefana Vuka da uči matematiku, na primer, Arizoni! „Ajde, sine da brojimo kaktuse“! (smeh)