Kako je mislio Albert Ajnštajn?

Godine 1921. dobio je Nobelovu nagradu za fiziku za objašnjenje fotoelektričnog efekta.

Umro je 18. aprila u Princetonu u Americi, a svet ga osim po neverovatnoj imaginaciji i inteligenciji pamti i kao sasvim opuštenog naučnika koji je znao da se plazi pred kamerama foto-reportera i da dolazi na naučne skupove obavezno bez čarapa.

Albert Ajnštajn široj javnosti je veoma poznat i po rečenicama koje se i danas citiraju. Izdvajamo neke od njih.

Dve su stvari beskonačne - svemir i ljudska glupost. Za svemir nisam siguran.
Zdrav razum je kolekcija predrasuda stečenih do 18. godine života.
Jedina istinski vredna stvar je intuicija.
Mir se ne može održati silom, može se jedino usvojiti razumevanjem.

Strah od smrti je jedan od najneopravdanijih strahova, jer ne postoji rizik od nesreće za nekog ko je mrtav.

Rat se sastoji u tome, da se ljudi, mada jedni druge ne poznaju, međusobno ubijaju na zapovest ljudi koji se vrlo dobro poznaju, a uzajamno se ne ubijaju.

Mašta je važnija od znanja.
Nijedan cilj nije toliko uzvišen da bi opravdao nečasna sredstva.
Um je poput padobrana - funcioniše samo kad je otvoren
Ne činite nikad ništa što se protivi vašoj savesti, čak ako to od vas i država traži.
Nacionalizam je dečija bolest. To su ospice čovečanstva.

Lakše je razbiti atom nego predrasude.
Život je kao vožnja biciklom, treba neprestano ići naprijed, bez zaustavljanja, da se ne izgubi ravnoteža.
Svakom čoveku, koji misli da može tumačiti i poučavati stvari o onom svetu, Bog će se nasmejati.

Ne znam kojim će se oružjem voditi treći svjetski rat, ali znam da će se četvrti voditi motkama i kamenjem.