"Đelem, đelem" i rakija za Madoninu publiku na Jazu

Čekali smo je mesecima i do poslednjeg trenutka strepeli da li će se zaista pojaviti. Čekanje se isplatilo. Sa 50 minuta zakašnjenja Jaz je "zagrmeo" uz "Candy Shop Intro", koji je označio početak koncerta.

Uvodnu priču mogli bismo i da preskočimo, da ne bismo bacili senku na odličan spektakl koji nam je priređen u sat i 55 minuta programa. Ali, čak i oni koji su u automobilima i autobusima satima čekali da priđu plaži na kraju su zaboravili taj deo (loše) organizacije i prepustili se fenomenalnom koncertu.

Gde je bio problem?

Od najavljenog zatvaranja magistrale nije bilo ništa, tako da se kolona automobila formirala daleko od prilaza Budvi, nastavila preko glavne maistrale ka Jazu, a kulminacija loše organizacije bila je na prilazu parkingu odakle su manje važne VIP zvanice vraćane, uz objašnjenje da mesta za automobile nema.

Najpametniji su ispali oni koji su krenuli peške. Sat hodanja dovoljan je da se od Budve stigne do mesta održavanja koncerta, a prepreka i zaustavljanja nema. Pojedinci su se usudili da povedu i bebe u kolicima koje su, na veliko iznenađenje, bile mirne i na putu ka Jazu i tokom trajanja koncerta.

I need a jacket

Predgrupa, odnosno pevačica Robin, nastup je započela tačno u 20.00 i gledali smo je oko 45 minuta. Publika je tokom njenog izvođenja još pristizala, tako da smo oko 20.30 mogli naslutiti kolika će gužva biti. A gužve na prilazu nije bilo. Oko 30 ulaza primalo je posetioce, bez prevelikog zadržavanja oko kontrole, tako da su najave zabrane unošenja kamera i fotoaparata ispale neistinite. Oni najveštiji provukli su i razna pića, koja su ih kasnije dobro zagrejala, jer je hladnoća bila gotovo nepodnošljiva. O problemu vezanom za smrzavanje najbolje govori činjenica s početka koncerta, kada je i Madona, samo nekoliko minuta nakon izlaska na binu, saopštila pomoćnicima, i to preko mikrofona, da sva publika čuje: "I need a jacket."

Bina je bila dugačka blizu 100 metara, a visoka tri, ali do početka Madoninog nastupa nije ostavljala utisak neke posebno urađene i spektakularne scenografije. Sa strane su postavljena dva velika slova M u visini same bine, koja su svetlela kao da su od kristala. Kada je prva pesma, odnosno uvodni intro za "Candy Shop" krenuo, sve je bljesnulo, počevši od fenomenalnih reflektora do četiri ogomna ekrana koja su prenosila ono što se dešava na sceni, ali i prikazivala spotove (old_image)posebno pripremljene za turneju "Sticky and Sweet".

Crveno i crno

Prvi segment nosio je naziv PIMP section, a Madona se pojavila u crnom trikou i dubokim čizmama do kolena, pokazavši da i u 50. godini izgleda možda i bolje nego na početku karijere. U ovom delu slušali smo pesme: "Beat Goes on", "Human Nature Vogue". Nakon toga usledila je pauza u vidu "Video Interluder", uz pesmu "Die Another Day".

Vratila se na scenu u kratkom crvenom šortsu i crnoj jaknici, obučena kao navijačica školskog tima. Preskakala je konopac i još jednom potvrdila zaista zavidnu formu. U ovom Old School section čuli smo pesme "Into The Groove", "Heartbeat", "Borderline", "She is not me" i "Music".

A onda iznenađenje, koje je i najavljivano. Obrada pesme "Eurithmics" "Here Comes the Rain Again", izmiksovane s pesmom "Rain". Nastup plesača takođe je posebno zadivio publiku.

Gipsy akcija

Posle ovog uvoda Madona se pojavljuje sa "Gipsy" motivima, a ovaj, treći deo koncerta, upravo je tako i nazvan. Pojedinci u public,i koji su do tada možda bili pasivniji probudili su se i zaigrali uz svaki ritam koji se čuo.

Madonu je pratio fenomenalni violinista, a nakon pesama "Devil Wouldunt Recognize You", "Spanish Lesson" i "Miles Away", usledio je i novi aranžman za pesmu "La Isla Bonita", u ciganskom maniru. Ovo se publici posebno dopalo, tako da je koncert u tim momentima dostigao kulminaciju. Ali, najveće iznenađenje je tek usledilo. I pre koncerta najavljivano je da će Madona izvesti popularnu romsku narodnu pesmu pod nazivom "Doli, Doli", a kada su krenuli prvi ritmovi, publika je odmah prepoznala da je reč o pesmi "Đelem, đelem" i Jaz je u tim momentima bukvalno eksplodirao.

Fenomenalna energija osetila se između izvođača i publike, a Madona je diktirala brz tempo igre i pesme, koji su svi do detalja pratili. Da bi se dodatno zagrejala, ali i upotpunila atmosferu, kraljica popa je na sceni nazdravila uz rakiju sa svojim izvođačima. Najzanimljivije će bitu uporediti reakcije na ovu pesmu sa drugih koncerata. Verovatno su bile daleko ispod nivoa u Budvi. "Gipsy" segment završen je laganim ritmovima i uz gitaru, pesmom "You must love me".(old_image)

Molitva za planetu

Poslednji deo koncerta, Rave section, započeo je spotom i porukama posvećenim spasavanju planete. Kroz spot su se videle poruke "Sale", "Cheap" i slično, koje su ukazivale da planetu suviše jeftino prodajemo i da je krajnje vreme da se pozabavimo njenim spasavanjem, jer se ipak radi i o našim životima. Logičan nastavak bila je pesma "4 Minutes (To Save the World)". A,onda, "Like a Prayer", "Ray of Light", "Hunh Up" i, za kraj, dva puta otpevana pesma "Give it to me".

Kao što smo i znali, bis na ovakvim koncertima ne postoji, a veliko "Game over" preko svih ekrana označilo je da je dvosatnom uživanju došao kraj.

Definitivno je vredelo žrtvovati se na bilo koji način i biti deo fenomenalnog hepeninga koji nam je priređen. Samo dva minuta nakon poslednjih taktova helikopter je s Jaza, sa Madonom, poleteo ka Bečićima, gde će pevačica boraviti do subote, a zatim kreće ka Atini, gde održava poslednji evropski koncert.

Odlazak - gde je bio problem?

Posle koncerta - ponovo ista priča o organizaciji. Publika koja je krenula ka regularnim izlazima čekala je najmanje dva sata da pešice dođe do magistrale. Onima u kolima trebalo je možda i više. Najbolje su prošli oni koji su pronašli novootvoreni izlaz, provukli se do magistrale i za sat i po bili u Budvi.

Opšti utisak - više nego pozitivan. Čak i oni koji su se možda na kocertu našli slučajno i na nečiji nagovor, morali su na kraju priznati da zavidna karijera ove pevačice nije slučajna i da je svaki epitet koji joj se pripisuje sve ove godine - potpuno zaslužen. Onima koji na koncertu svojom ili tuđom greškom nisu bili savetujemo da sledeću šansu ne propuste.