Thin Lizzy

Ni među starijima, ni među rokerima mlađe generacije nije se postavljalo pitanje “ko?“” kada je u javnost prvi put dospela vest da grupa “Thin Lizzy” dolazi u Beograd. Svima je već bilo jasno da će ovo veče biti prava poslastica za sve one koji cene izvorni rok zvuk.

Ovo pitanje eventualno bi se moglo odnositi na sastav benda, jer je dobro poznato da pod ovim imenom već decenijama nastupaju različiti muzičari. I danas se naziv “Thin Lizzy” vezuje za Fila Lajnota, koji je tu bio od početka do svoje smrti, 1986. S pravom, jer je on bio centralna figura benda. Ali je činjenica i da pod tim imenom uvek nastupaju dobri, iskusni i kvalitetni muzičari, te uopšte nije bilo sporno da će i ovo biti odlična svirka.

Neobično, čak pomalo i tužno izgleda kada se ovakva ekipa “smesti” u prostor kakav je Dom sindikata. Uz dužno poštovanje ovoj kući, ipak je lakše zamisliti Sajksa i Eldridža na stadionu, ili bar u nekoj manjoj, ali “rokerskijoj” sali nego što je ova. Tako da nije bilo ni iznenađujuće to što je više od polovine prisutnih na prve taktove poustajalo i prišlo bliže bini. Tačnije, na prve sirene, koje su se začule dok je bend izlazio na scenu. Osim jedne velike zastave s imenom benda, ništa na sceni nije govorilo kakve to veličine izlaze pred beogradsku publiku. Ali sivilo prostora nestalo je istog momenta kada se salom prolomio prvi rif jednog od najvećih hitova – “Jailbrake” iz davne 1976.

Neverovatna energija odmah je krenula sa bine, ali i iz publike. Ovacijama su dočekani Džon Sajks, Skot Goram, Tomi Eldridž i “prinova” benda – Frančesko di Kozmo. A oni su za uzvrat pržili kao da su bar 20-ak godina mlađi i kao da zaista sviraju na nekom stadionu.

Usledile su “Waiting For a Aliby” iz 1979, “Don’t Belive a Word” iz 1976. i “Are You Ready”, uz Sajksove najave, komentare i loženje publike.

Fantastično osveženje u vidu pravog “old school” rokenrola i iskrene, nepretenciozne, ali kvalitetne rok energije, vidno je uticalo na sve prisutne. Nije mala stvar čuti jednog Džona Sajksa na gitari, ako u obzir uzmemo da su mnogi današnji gitaristi gutali njegove poteze kada su učili da sviraju. Da li pod imenom “Thin Lizzy”, “Whitesnake” ili nekog drugog benda, uvek je izazivao poštovanje.

Devet godina stariji, sada već pedesetosmogodišnjak Tomi Eldridž pravi je primer da energija i elan ne prolaze sa godinama, ako zaista volite svoj instrument. Veteran koji je mnogo godina proveo u bendu “Whitesnake”, bez pardona je u svakoj sekundi pokazivao znanje na bubnjevima. Očekivano je bilo da će u jednom trenutku ostaviti publiku bez daha sjajnom solažom. Neki su u šali prokomentarisali: “Ista solo tačka ko sa 'Whitesnake'!“, ali i da jeste… to je dobra solo tačka! Bacanje palica u publiku, uzimanje drugih, sviranje rukama, perfektne promene ritma koje publiku dižu na noge… sve je to deo onoga što Eldridž i dalje dobro ume da izvede.

Skot Goram je još od 1974. godine u više navrata bio deo ove grupe, te je kao takav trenutno njen najstariji član. Iako nije toliko “ime” kao kolega Sajks, po kvalitetu ne zaostaje mnogo.

Novo lice, i svakako najmlađe, jeste Frančesko di Kozmo. Neupadljiv po kvalitetu, ali dovoljno dobar da bude deo ove priče.

I ime Fila Lajnota moralo je biti pomenuto, jer, ipak je on glavni krivac za reputaciju benda “Thin Lizzy”. Aplauz se prolomio salom kada je Sajks u ime benda izrazio poštovanje prema ovom muzičaru, a onda najavio “Bad Reputation” s istoimenog albuma iz 1977. godine, kao i “Dancin' In The Moonlight”.

Balada “Still in Love With You” vratila nas je na 1974. i album “Nightlife”, primirivši publiku, ali je i ponovo probudila uz “Showdown” i “Sha la la” s istog izdanja.

Za kraj regularnog dela ostavili su “Cowboy Song” i “The Boys Are Back in Town”, opet s albuma “Jailbreak”, kako su i počeli. Posle samo sat i pet minuta svirke, koncert je “pretio” da se završi… To publika, naravno, nije dozvolila i bend je uz ovacije ponovo izašao na binu.

Nešto novija pesma, “Cold Sweat” s poslednjeg studijskog albuma, “Thunder and Lightning” iz 1983, otvorila je bis, a za kraj – “Black Rose”.

O, da, očekivano je bilo da se odsvira još poneki veliki hit, pre svega “Whiskey in the Jar”. I očekivalo se da će svirati bar malo duže. Ali začudo, na licima se nije moglo pročitati nezadovoljstvo, niti je bilo negativnih komentara. Kvalitet svirke i dobra energija učinili su sve ove propuste nebitnima. Na kraju, još jedno: “Da, da… Želimo da 'Thin Lizzy' ponovo dođu u naš grad.”

Foto: Sanja Knežević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.