Vlatko Stefanovski

Ako biste na prostoru bivše Jugoslavije sproveli anketu u kojoj ispitanici treba da pronađu vezu između reči „Balkan“ i „gitara“, gotovo je sigurno da bi bar 99% anketiranih došlo do odgovora – Vlatko Stefanovski.

Ovaj virtuoz je svoju reputaciju decenijama sticao uz puno rada, maštovitosti i oprobavajući se u različitim žanrovima koji su mu pomagali da bolje upozna svoj instrument i svoje mogućnosti. Ovoga puta, oprobao se u bluzu. Album „Thunder from the Blue Sky“ prvi je njegov diskografski „izlet“ u bluz vode i povod da još jednom dođe u Centar „Sava“.

Dejan Milosavljević prvi je izašao na binu, seo za bubnjeve i laganim ritmovima pozvao ostale. Đoko Maksimovski uzeo je bas gitaru, a za njim se pojavio i gost na klavijaturama Damir Imeri. U prilično svedenoj scenografiji i uz ne preterano impresivno ozvučenje, na sceni se pojavio i Vlatko Stefanovski. Nikada on nije mnogo obraćao pažnju na te „spoljne“ efekte, muzičari i publika prave dobar koncert i on to zna. A znala je i publika, te ga je Centar “Sava” dočekao ovacijama, kao i uvek…

„Gipsy woman told my mother…“ zapevao je Vlatko, a salom su zaplovili pitki i opuštajući bluz tonovi njegove gitare. „Hoochie Coochie Man“ … Pomalo neobično za one koji su navikli da ga čuju u nešto drugačijim numerama, ali ni on nikada nije dopuštao da ga žanrovska određenja ograničavaju, te se i publika vrlo brzo navikla na činjenicu da mu i bluz zaista dobro stoji. Vlatka je zaista lako voleti dok svira, bili to balkanski ritmovi ili „Stormy Monday Blues“…

„Beograde, dobro veče!“ rekao je i izrazio zadovoljstvo što je opet ovde. „Sviraćemo dok se ne umorimo i dok se ne umorite!“. Predstavio je bend, a zatim i najavio glavnog gosta večeri, holanđanina, „majstora na gitari“ Jana Ekermana. Uz „Rock Me Baby“ počeli su svoje gitarske „razgovore“ i nastavili da dalje oduševljavaju publiku fentastičnim solažama, igraju se tonovima i nadigravaju se. Odsvirali su ponešto i sa Janovog repertoara, kao „Street Walker“. Bend je sve to odlično pratio, svako je dobio svoju šansu da se pokaže, te je na momente koncert zaličio na jako dobar jam session

I muzičari i slušaoci su uživali, to je bilo očigledno. Ali ono zbog čega je većina ljudi došla jeste baš taj spoj Vlatkovog umeća sa balkanskim zvukom koji ga je i izdvojio iz mase. „Kada svira džez, bluz, rok, on je odličan ali ne najbolji. Ali kada zasvira svoj ’balkan jazz ili blues’, nema mu ravnih u svetu…“ mišljenje je jednog beogradskog gitariste. Ako je sudeći po onome što je usledilo, i Vlatko je toga svestan. Jan Ekerman je izašao sa bine, a Stefanovski je izazvao aplauze rečima da će sa zapadnog, preći na „balkanski bluz“!

„Je’n dva tri, je’n dva, je’n dva…“ i Centrom „Sava“ krenuli su makedonski ritmovi koje su izgleda svi čekali! „Makedonsko devojče“ u novom aranžmanu, „Vlatkovo Oro“ i još nekoliko poznatih numera koje Vlatku tako dobro stoje… Maksimovski je solirao na bubnju uz podršku publike, „hamond“ je cvrčao pod prstima Damira Imerija, a kroz Vlatkovu gitaru progovorila je „balkanska duša“ dok je „objašnjavao“ ritmove koje mnogi veliki muzičari imaju problema da „shvate“. Spontan, nasmejan i prirodan kao i uvek, zahvaljivao se publici i pozivao je da učestvuje.

I Jan Ekerman imao je još na probama svoje favorite među numerama iz „narodnjačkog“ repertoara ovog tria, pa se vratio na scenu da se oproba i na ovom terenu. „Eh da imam, ko što nemam…“ pevao je ceo Centar “Sava” pesmu „Beli Konj“, a onda su uz podršku publike odsvirali i „Jovano, Jovanke“.

Nakon sat i 45 minuta, Stefanovski je skinuo gitaru i poklonio se. Zaglušujući alpauz ga je vratio na binu. „Puno hvala, fantastična ste publika!“, pa još malo „egzibicija“ na gitari, koje su dovele do karakterističnog „zvuka motora“ koji je svima najavio „Kao kakao“. Nakon toga još jedan od „standarda“ sa repertoara grupe „Leb i Sol“ – „Uči me majko, karaj me“.

Bio je pozvan i na drugi bis koji je počeo veselo, uz „Skopje“, a završio se onako kako je koncert i počeo, uz još malo bluza… Jan Ekerman je za tu poslednju pesmu izašao na binu i pridružio se bendu da zajedno odsviraju „Spider in my web“.

U skoro dva i po sata svirke Vlatko Stefanovski je bez sumnje dokazao zbog čega ga već decenijama smatraju najboljim gitaristom Balkana. Odgovorio je i na pitanja ko je zaista „naslednik“ zvuka grupe „Leb i Sol“, jer on ga je u najvećoj meri i stvarao. A što je najvažnije, priredio je beogradskoj publici jedno divno veče.

Foto: Sanja Knežević

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.