Udarali smo u zid
Partizan je na svom terenu ispustio ključ od vrata evropskog proleća. Tačnije, crno-beli su ga darivali Sampdoriji (1:2), kojoj je veštačko disanje zbog loših rezultata u domaćem prvenstvu došlo kao naručeno. Srpski šampion je sada u preteškoj poziciji, u borbi za prolaz dalje iz grupe C Lige UEFA, ali na "parnom valjku" još nema bele zastavice.
Italijani su odigrali - italijanski. Taktički maestralno, brzo, s jasnom idejom šta da urade s loptom u svakom trenutku. Nije se znalo da li brže kreću u napad ili se postavljaju u odbrani - izgledali su kao pravi automat. Zato nije čudno što je dan posle Slaviša Jokanović, trener Partizana, priznao da je u pojedinim momentima delovalo kao da njegov tim - udara u zid.
- Mi smo lako primili drugi gol, a oni su veoma dobro znali šta i kako hoće. Non-stop smo udarali u zid, nismo mogli pravu šansu da napravimo. Sampdorija je sve odradila izuzetno kvalitetno, zatvorila nas sa svih strana. Pokušavali smo s oba boka, pa kroz sredinu i stalno se odbijali - priznaje Jokanović. - Nismo imali rešenja ni za njihovu dugu loptu, koja nam je izbacivala po pet-šest igrača, pravila veliku razdaljinu između linija... Naravno da se ne predajemo, imamo i dalje isti cilj, prolaz u prolećnu fazu takmičenja. Devet bodova je još u igri, pa zašto bismo već sad digli ruke?
Način na koji je Partizan izgubio u Humskoj, kako je maltene sam sebe sapleo, najviše boli sve u taboru crno-belih.
- Žao nam je što smo na ovaj način ostali bez bodova, jer smo im poklonili dva pogotka, što je mnogo za ovo takmičenje i za ekipu kakva je Sampdorija. Naš mladi sastav odbrane bio je realnost za ovaj meč, ali iako je Jovanović možda mogao više da učini kod golova, mislim da je pokazao da na njega možemo ozbiljno da računamo. Isto važi i za Miljkovića, koji ima 18 godina, do juče je igrao u Teleoptiku, ali mnogo toga će dati Partizanu. Ono što nam je nedostajalo je svakako mnogo bolja igra reprezentativaca.
Slaba igra i remi protiv Javora (2:2), pa poraz od Sampdorije (1:2) u samo četiri dana stvaraju sliku kao da je Partizan u padu forme. Posle odličnih rezultata u prvom delu sezone, kao da je "parni valjak" krenuo polako nizbrdo.
- Malo je frustrirajuće što smo u obe utakmice uložili mnogo truda, želje, bili blizu željenog cilja, a ostali bez nagrade. Čekam da i mi najzad dobijemo neku utakmicu "na mišiće". Ovo je tim pobednika, nema rezona da se u njega uvuče crv sumnje. Nemam nameru da se "vadim" ni zbog jednog učinka, ali bilo je situacija gde je rezultat mogao da nas "isprati", pa da sve izgleda mnogo lepše nego što jeste - kaže trener Partizana Slaviša Jokanović.
(old_image)Od fudbalera, najviše kritika čulo se od Žuke. Za neustrašivog Brazilca nepojmljivo je da njegov tim doživi poraz na svom terenu, ma ko da je protivnik.
- Sampdorija ima kvalitet, iskustvo, ali Partizan ne sme da gubi utakmice na svom stadionu! S tim ne mogu da se pomirim. Zar u mojoj kući da me neko pobedi, pred našim navijačima!? Izgubili smo meč, nismo dobro igrali, nešto nije u redu. Moraćemo mnogo više da treniramo narednih dana, ukoliko želimo da pobedimo u Štutgartu. Verujem u naš tim, sigurno imamo kvalitet, iako smo izgubili izuzetno bitnu utakmicu - ne predaje se Žuka.
Stariji igrači ističu manjak iskustva kao glavni nedostatak crno-belih, zbog kojih je u ključnom meču za prolaz dalje u Kupu UEFA doživljen poraz.
- Izgubili smo zbog sitnica, a u ovako velikim mečevima te male stvari mnogo znače - naglasio je Almami Moreira, jedan od retkih koji je igrom ispunio očekivanja navijača. - Glavna stvar je da ovaj tim još nema dovoljno iskustva za ovako veliko takmičenje, previše je respektovao Sampdoriju, ali i dalje verujem da možemo da budemo prijatno iznenađenje u Evropi. Nismo dobro počeli, ni da smo osvojili bod utisak ne bi bio mnogo bolji. Međutim, imamo još tri utakmice da pokušamo da učinimo nešto više.
Premijera u Ligi UEFA neslavno se završila. Možda će repriza u Štutgartu da donese neko novo, bolje lice Partizana.
PARTIZAN - SAMPDORIJA 1:2 (1:1)
Strelci: Dijara u 33. minutu za Partizan, a Bonacoli u 20. i Desena u 55. za Sampdoriju. Stadion: Partizana. Gledalaca: 23.780. Sudija: Kortez Batista (Portugal) 6. Žuti
kartoni: Obradović, Žuka (Partizan), Lukini (Sampdorija).
PARTIZAN: M. Božović 6,5, Stevanović 6 (od 46. Miljković 5), Jovanović 5,5, Knežević 6, Obradović 6,5, Žuka 7, Fejsa 5,5 (od 64. Lazić 6), Tošić 6, Moreira 7, Paunović 5,5 (od 55. Bogunović 6,5), Dijara 7,5.
SAMPDORIJA: Kastelaci 6,5, Akardi 6,5, Lukini 6, Botineli 7, Cigler 6,5, Frančeskini 7, Stankevičijus 6,5, Delvekio 7,5 (od 72. Sanmarko 6,5), Desena 7,5, Bonacoli 7,5 (od 86. Fornaroli -), Kasano 7 (od 61. Beluči 6).
Igrač utakmice: Emilijano Bonacoli
Bis za ponos
Pravi evropski ambijent za Ligu šampiona bio je na tribinama stadiona u Humskoj. I pored poraza, fudbaleri su u svlačionicu ispraćeni ovacijama, a jug ih je pola sata kasnije vratio na bis.
- Naši navijači pokazali su privrženost Partizanu i podršku ovom timu. Nisu ostali na tribinama zato što su bili radosni zbog rezultata ili naše igre. Samo sam provirio da vidim taj ambijent 30 minuta posle meča i bio sam ponosan što vodim ovu ekipu i što navijam za Partizan - naglasio je Slaviša Jokanović.
Važno je da učimo
Seriju golova Lamine Dijara je nastavio i protiv Sampdorije. Brzonogi Senegalac matirao je Kastelacija, ali to nije bilo dovoljno da se izbegne poraz.
- Mi smo se četiri dana pripremali za igru Sampdorije, potpuno smo ih upoznali preko kaseta, odigrali su na isti način kao i sve do sada, a opet su nas pobedili na našem terenu. Jasno je, prema tome, da imaju izuzetan kvalitet i da smo imali šta da naučimo - rezonuje Dijara. - Nema razloga da previše tugujemo, imamo vrlo mlad tim, najbitnije je da učimo, ima vremena za nas.
Miljkovićev košmar
Noć bez sna, pravi košmar, bila je za Aleksandra Miljkovića (18) posle meča sa Sampdorijom. Milion puta je u glavi vratio film kod svoje greške i drugog gola Italijana. Teško je nalazio reči objašnjenja i dan kasnije. Drugovi mu ne daju da klone duhom, da pogne glavu, bodre ga...
- Ne znam šta se desilo. Takve situacije, inače, lako rešavam. Hteo sam da loptu vratim Božoviću, ali sam video da je igrač iza mene. Vraćam film sve vreme, nisam spavao - borio se i dan kasnije sam sa sobom Aleksandar Miljković. - Pokušavao sam da se vratim u utakmicu, da se ubacujem po boku, ali noge su mi se tresle, nisam mogao. Do gola nisam imao tremu, iako sam prvi put igrao pred 30.000 navijača, ali posle toga kao da sam upao u neku rupu, nisam video ni svoje saigrače, ništa.
Večernje novosti
25. 10. 2008.