Queen

Ovo nikako nije bilo veče za filozofe i kritizere koji već tri godine viču kako je obnovljeni "Queen" bez rahmetli Fredija Merkjurija bogohuljenje. Koliko god da ih je – sjajno je što su u širokom luku zaobišli Beogradsku arenu. Kvarili bi strojev korak 15.000 kraljičinih vojnika na "We Will Rock You", njihov falš bi sigurno parao uši u horskoj "We Are the Champions" završnici.

Da, "Queen" su se aktivirali i udružili pre tri godine s Polom Rodžersom zbog para. Možda su ih zasvrbeli i prsti, glasne žice, ali samo naivni mogu da se zanose da je to bilo presudno. Međutim, posle koncerta kao što je bio ovaj sinoć, mora se priznati – momci, zaslužili ste svaku nulu na bankovnom računu!

Pre nego što je počela muzička magija, grupa je iskazala poštovanje prema fanovima tako što je spektakl počeo tačno u minut. Zagrmelo je u Areni u 21.00, kada je sjajnim efektima dočarano veliko nevreme, nešto teško nas je udarilo pravo u glavu – "Hammer To Fall"!

Zvučna, ali i vizuelna čarolija bila je tu, pred nama, šetnja Brajana Meja po isturenom delu bine jasno je nagoveštavala da će bend maksimalno iskoristiti i taj prostor. Posle "Tie Your Mother Down" Rodžers nas je simpatično pozdravio – "Zdravo, Belgrad". Usledile su "Fat Bottomed Girls", pa prva pesma uz koju su glas pustili baš svi, ona koju smo odavno "prekrstili" u "Radovan baca daske" – "Another One Bites the Dust". "I Want It All" i "I Want To Break Free" dale su do znanja da su najjači aduti pravilno raspoređeni u celoj set listi, a uz nove "C-lebrity" i "Surfs Up… Schools Out" strasti su se tek malo smirile – idealno za uvod u maestralan anplagd blok.

Pol Rodžers + akustara = "Seagull", a onda smo ponovo, uz Brajana Meja, pogledom prošetali do male bine. "Dobri veče", Brajan reče, i zatim oduševljenje. "Nisam imao pojma šta mogu da očekujem u Beogradu, ovo je fenomenalno. Hvala vam za divne trenutke" - delovao je iskreno čarobnjak sa gitarom, a onda je pomenuo – njega. Dovoljno je bilo da se čuje "Fredi Merkjuri", Arena – kao da se zatresla. Njegova "Love Of My Life" pevala se iz svih grla, kao himna.

Uspeo je Mej i da nas zasmeje - pesmu "39" najavio je kao "staru srpsku narodnu". (old_image)

Da je "Queen", sportski rečeno, skup sjajnih individualaca odlično uklopljenih u tim pokazao je, po ko zna koji put, i bubnjar Rodžer Tejlor. Izveo je više nego originalnu solo tačku, tokom koje mu je dodavan set po set bubnjeva. Podsetio nas je Tejlor da je i on svojevremeno imao vokalne deonice, otpevao je "A Kind Of Magic", a uz baladu s novog albuma "Say It’s Not True", na binu se vratio Rodžers, i to da bi preuzeo glavnu ulogu. Iz njegove bogate riznice izvučena je "Bad Company", "We Believe" nas je samo nakratko vratila u vreme sadašnje, a onda se za većinu posetilaca desilo veliko iznenađenje, ali i nešto što su dugo čekali oni koji su malo prošvrljali Internetom pre koncerta. Pesma "Bijou", glas – Fredijev, veliki Merkjuri je bar putem video-bima bio tu, sa nama. Za ubitačan finiš pred bis odlično su poslužile "Radio Gaga", "Crazy Little Thing Called Love", "Show Must Go On" i, naravno, "Boemska rapsodija" zbog koje je bend zaslužio naklon cele Arene. U tih nekoliko minuta sve je sjajno uklopljeno – ponovo Fredijev glas, ispraćen živom svirkom, deo iz studijske verzije, Rodžersovo finale... Zaista impresivno i – idealno za kraj zvaničnog dela.

Naravno, ni govora o paljenju svetala nije bilo. Bis je započeo prvom numerom s novog albuma, "Cosmos Rockin", a onda nas je čuveni rif uveo u jednu od rokenrol himni i svakako najveću pesmu koju je u svojoj karijeri otpevao Rodžers, i to kao frontmen grupe "Free" – "All Right Now". Posle "dabl-ju" finiša "We Will Rock You" i "We Are the Champions", "rok kraljica" nam se poklonila i pustila nas da sređujemo i razmenjujemo utiske koji su, bez izuzetka, izražavani u superlativima.

Hvala velikom Brajanu Meju, prkosi krštenici kao od šale, sa 61 godinom ima energiju duplo mlađeg čoveka. Hvala i Polu Rodžersu, ni njegov slučaj nije mnogo drugačiji - fali mu samo godina do sedme decenije, a imidž dečaka još uvek sjajno nosi. Hvala svima njima koji su 2005. lupili šakom o sto i odlučili – "Show Must Go On"!

Milan Ćunković