Kolaps sistema: Rat građana i lekara

"Ponekad je dobro upucati nekoga za primer drugima koji misle da su Bogom dani i da mogu sve. Šteta što će ionako jadan čovek da bude kažnjen.”

“Traže status službenog lica da mogu lakše pojedinci uzimati mito.”

“Stalno nešto traziš,kao što je taj hirurg pare tražio, šta je tražio to je i dobio.”

“Opomena za bahate, neprofesinalne podmitljive lekare, a drušvo kad počne da reaguje mnogi lekari će prodavati gaće na pijaci ako ima slobodnih tezgi”

“Kako li će se tek ponaćati kad budu zaštićeni kao policajci....nećemo smeti da im se obratimo"

Ovo su samo neki od komentara na jučerašnju vest da je nezadovoljni pacijent upucao hirurga Slobodana Lukića, koji je preminuo nedugo posle ovog tragičnog događaja, a napadač je zatim pokušao da izvrši samoubistvo.

Kao i posle svake tragedije koja se dogodi, logično je bilo očekivati da će ljudi izraziti žaljenje zbog izgubljenog života. Ali ono što se desilo, sve je iznenadilo. Naime, ljudi su u komentarima koji su usledili ispod teksta izrazili, malo je reći nezadovoljstvo našim zdravstvenim sistemom, već otvorenu mržnju i ogorčenost na lekare koji “nesavesno rade svoj posao”, “primaju mito”, “ponašaju se bahato i neodgovorno”, kao u slučaju koji se desio pre par dana kada su lekari odbili da pomognu dečaku kojeg je udario automobil.

Ceo slučaj pokrenuo je još vatrenije negativne komentare kada se oglasio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je izjavuio sledeće: “Preuzeo sam Ministarstvo zdravlja u veoma teškoj sitauciji i pod hitno se neke stvari moraju promeniti. Tražiću da se lekari ubuduće tretiraju kao službena lica".

U istom trenutku oglasila se Lekarska komora Srbije, rekavši da većina medija “satanizuje” zdravstvene radnike i zatraživši upravo da ta struka dobije zaštićeni status službenog lica.

Tek tu su građani osuli paljbu po čitavom sistemu, pozivajući na smenu ministra Lončara, koristeći neretko psovke i najgrublje reči koje su mogli da nađu.

Na pitanja zašto smo ovih dana svedoci ove prave internet bune protiv zdravstvenog sistema i zašto se (opet) niko nije bavio time pre nego što se desila jedna ovako velika tragedija, kao i koliko je situacija alarmanmtna i da li je samo pitanje vreme kada će se nešto ovako ponovo dogoditi, odgovorio nam je dr sociologije Ljubomir Maširević sa Beogradske politehnike.

On je najpre istakao da nervozu sa obe strane stvara to što u državnim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno kapaciteta za prijem svih bolesnih, pa se na lekara čeka u dugim redovima. Pritom, pacijenti često zaborave da su i lekari ljudi koji prave greške, a kad se u sve umešaju i mediji, problem dobije epohalne razmere.

– Nikakva vest nije da je lekar nešto uradio kako bi trebalo. Ako uspe teška operacija niko ne piše o tome. Vest su lekarske greske. Senzacionalisticko pisanje samo podgreva napetost u javnosti – kaže dr Maširević.

Ipak, iako mediji zaista selektuju događaje koje će plasirati u javnost i često pišu o događajima poput onih koji su se odigrali ovih dana, nemaju toliku moć da upravljaju mišljenjima ljudi koji te vesti čitaju. Građani su oduvek imali svoje mišljenje i nikad se nisu ustručavali da ga iskažu, svidelo se to kreatorima vesti ili ne.

Printscreen/Facebook

Tako se su se u masi reakcija istakle mnogobrojne o primanju mita, iako u tekstovima koji ovih dana kruže medijima nigde ne piše ni jedna jedina reč o tome kao potencijalnom uzroku tragičnog slučaja. Činjenica je da se lekarska praksa često dovodi u vezu sa davanjem i primanjem mita, i to ne bez razloga.

– Za mito su potrebne dve strane. Ljudi kod nas imaju običaj kada idu kod lekara da mu ponesu kafu, čokoladu i viski, čak i ako lekar to ne traži. Naravno, postoje lekari koji to zloupotrebljavaju. Samo je nemoguće da su to svi – izričit je dr Maširević.

Ono o čemu malo ili nimalo ne razmišljaju ni građani ni nadležni jeste kakve dugoročne posledice ovakav odnos pacijenata i zdravstvenih radnika može da uzrokuje i da li je pucanje u lekara na ulici samo početak.

Kako objašnjava naš sagovornik, situacija u zdravstvu je slika šireg društva. Nedostatak sredstava uslovaljava loše uslove rada i nezadovoljstvo platama kod lekara, dok sa druge strane to kod ljudi u svakodnevnom životu postaje nemogućnost da se dobije adekvatna zdravstvena nega.

– Srbi kao narod moraju da se menjaju. Navike da se daju pokloni lekarima, pa da se onda žalimo na njih zbog korupcije treba danestanu. Ideje da sami oružjem delimo pravdu bi morale da budu prevaziđene. Za to postoje sudovi. Naravno, lekari moraju da prestaju da primaju poklone ili mito, a one koji ga otvoreno traže trebalo bi sudksi goniti i prijavljivati policiji – zaključak je dr Maširevića.

I posle svega što se odigralo, umesto da se uspostavi neka vrsta komunikacije između zdravstvenih radnika i građana, i jedna i druga strana i dalje pričaju svoju priču ne mareći da saslušaju drugu stranu, dok za to vreme mediji koji “satanizuju” stoje između dve vatre koje podgrevaju svojim pravovremenim izveštavanjem.