Političari shvatili: Narodu bitnije preživljavanje od "krupnih tema"

U prvoj nedelji najkraće predizborne trke, partijski lideri svih boja i ideoloških predznaka, promovisale su glavne ciljeve - ekonomski razvoj, borbu protiv nezaposlenosti, socijalu, penzije, obrazovanje i zdravstvo.

Od strateških tema, jedino je Koštuničin DSS lansirao ideju političke neutralnosti i definitivnog prekida evropskih integracija.

Posle Briselskog sporazuma, Kosovo se se tokom kampanje zaobilazi u širokom luku, a regionalno i međunarodno pozicioniranje zemlje pominje se "u tragovima“.

Tema ove kampanje je - životni standard građana.

Politički analitičar Vladimir Goati objašnjava za "Novosti“ da birači nisu prezasićeni "krupnim temama“ već su one potisnute "banalnim pitanjem“ - kako zaraditi za hleb i preživeti:

"Džep i novčanik danas su suštinske reči. Pitanja: Zapad ili Rusija, status Kosova, odnosi sa EU, Turskom, Nemačkom ili Hrvatskom prevaziđena su i na neki način regulisana. Gotovo sve stranke imaju izjednačene stavove o njima".

Zbog toga, smatra Goati, kao da sve partije imaju iste predizborne poruke i obećanja:

"Građani više ne mogu da prave velike razlike. Zato će se opredeljivati isključivo prema poverenju u političara. Ključno je pitanje, kome veruju da će im ispuniti obećanje".

Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović prepoznaje dva razloga za izbegavanje - "velikih tema“:

"Prvi je oficijelni i predstavlja navodno uverenje vodećih stranaka da su krupna pitanja rešena: Srbija je na evropskom putu i "tiho“ diže ruke od Kosova. Drugi i važniji je taj što za građane i stranačke simpatizere te dileme i nacionalne teme nisu razrešene, pa je i za partije korisnije da ih uopšte ne nameću u javnosti".

Po Vukadinoviću, građani se zbog svega toga neće opredeljivati prema politici već na osnovu marketinškog pakovanja poruka i prema ličnim simpatijama.

DESNICA
Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da samo politička desnica - DSS, SRS i Dveri - može da nametne nacionalne teme u kampanji: "Vlast i evroreformska opozicija vidi Briselski sporazum kao okvir za kosovsko pitanje, a neupitan im je put Srbije u EU. Zato su se oni opredelili na egzistencijalna pitanja koja nose i najviše glasova, ali je primetno da i njih tretiraju kao 'opšta mesta' bez konkretnih rešenja i sadržaja".

Izvor: Večernje Novosti