Sve žene sveta: Eskimke - Ljubav u ledu

Eskimi su narod koji u svom jeziku imaju 15 izraza za sneg, a isto tako kadri su da na različite načine iskažu duboka osećanja. Pa i ljubljenjem nosićima i posebnom gostoljubivošću.

Većina muškaraca, još u pola glasa priča o ljubavnim običajima ovog naroda koji veći deo života provodi na ledu i snegu.

Nije ništa neobično da kod Eskima žena živi u braku sa dva muža, a pretpostavlja se da je iza svega nesrećni običaj ubijanja ženske dece. Na taj način je veštački stvoreno društvo u kojem ima više muškaraca nego žena. Pretpostavljalo se da muškarci mogu lakše doći do hrane za porodicu.

Bez ljubomore?

Ostavljena obuća ili oružje pred vratima šatora ili eskimskog igloa, jasan je znak mužu-suparniku, da se udalji jer je njegova žena trenutno sa drugim muškarcem.

Eskimi su dugo negovali i običaj gostinske obljube, koja nikad nije bila praćena otvorenom ljubomorom.

Tvrdilo se da je čak gost obavezan da spava sa domaćinovom ženom. Običaj se dugo tumačio i kao patrijarhalna solidarnost kako bi muškarac i na putovanjima imao seksualno zadovoljstvo, ali i kao nasilno ponižavanje žene.

Jovica Stojanović u svojoj knjizi „Seks i kultura“, piše da se pri prepričavanju običaja gostinske obljube kod Eskima, zaboravlja da Eskimi nisu imuni na ljubomoru, ali je opstruiraju tako što se podrazumeva da gost, ukoliko se domaćinu dogodi neka nesreća u lovu na sobove ili u ribolovu, preuzme odgovornost za njegovu porodicu.

(old_image)

Stradanje lovaca u ledenim mećavama nije bilo retka pojava. Domaćin nudi gostu ženu a ovaj prihvatanjem podrazumeva da mu, u slučaju kakvog zla, štiti i ženu i porodicu.

Ide sa toliko daleko da se žena ako joj muž i nije kod kuće sama nudi gostu, jer zna za tradicionalno obavezivanje koje ovakva "prevara" podrazumeva.

Eskimska vijagra

Priča se da su sve do nedavno Eskimke na vrlo upečatljiv način svojim partnerima davale do znanja da žele malo nežnosti i seksa. To bi radile na taj način što bi muški polni organ umotavale ili prekrivale komadom zaleđene fokine kože. Ledene iglice i žmarci koji su, prema narodnom predanju, i mrtvog vraćale u život.

Eskimski poljubac

Kada su se u 18. veku prve grupe evropskih misionara vratile s Grenlanda, uz razne zanimljive priče, doneli su i onu o eskimskom poljupcu trljanjem nosa o nos ili nosa o obraz.

A naučnici ko naučnici, trudili su se na sve načine da saznaju istinu o eksimskom poljupcu i dovedu u očajanje i poslednje romantike.

Otrkili su da ovaj običaj nije izraz ljubavnih osećanja, već vrsta pozdravljanja. Kako bi preživeli u surovim uslovima velike hladnoće, ljudi su morali da se utopljavaju i umotavaju. Jedini nepokriveni deo tela bili su nos i oči. Nos je mogao da upozori na miris prijatelja ili neprijatelja. Prvobitna namera „njušenja“ je izumrla , ali običaj trljanja nosa o nos ili neki deo lica zadržavao se među Eskimima do danas, kao običaj i iz praktičnih razloga. Eskimi, pri pozdravljanju, ne skidaju krznene rukavice, već se jednostavno dodirnu već otkrivenim nosevima. Simpatično i tolo.

Pročitajte još:
Crnogorke - ni Crne, ni Gorke
Srpkinje - seksi i tvrdoglave