Davor Gobac: Psihomodo umetnost!

Da talenat nikad ne ide sam, dokaza je mnogo, nije Davor Gobac prvi muzičar koji se oprobao i u nekim drugim granama umetnosti... Ali Beograd će prvi put imati priliku da vidi kakav je kao slikar frontmen zagrebačkog rok sastava Psihomodo Pop, i u kojoj meri te slike vizuelno prikazuju njihovu muziku.

Kako je Davor Gobac postao slikar?
- Ja slikam od malih nogu, počeo sam da crtam kao klinac, stalno sam imao nekakve blokčiće, papiriće, kartončiće...i onda sam malo kasnije počeo da slikam malo veće stvari, bio sam već stariji, a onda sam počeo da radim na platnu. Prvo platno sam uradio ’89., i poklonio ga Dinu Dvorniku, o tome već ptičice na drveću pevaju...(smeh) ’98.sam napravio i prvu veliku izložbu u Klovićevim Dvorima u Gornjem Gradu u Zagrebu, na čije otvaranje je došlo nekih 3 hiljade ljudi, i od tada su slike uglavnom po izložbama, na putu... Taj deo sam nazvao „Retrospektiva mojih mazarija“ od ’87. pa do recimo 2007.godine.

Onima koji nisu upoznati sa tim delom Vašeg rada, kako biste objasnili šta zapravo slikate, koji je to stil, gde nalazite inspiraciju?
- Jednom je rekao Darko Glavan da sam ja „urbana naiva“. Onda sam ja rekao: „Da, ne crtam petlove i krave, nego kante za smeće i automobile!“ Pošto moj drugovi i Piro (Goran Pirš) i Davor Slamnig isto vole da slikaju, i sličan stil imamo, mi smo to nazvali „Novi Pop“, kao neki produžetak Popa. A ja uvek kažem da su moji uzori u slikarstvu Endi Vorhol i Volt Dizni. Jer, obožavam crtaće, a kao mali sam verovatno zbog Diznija uopšte i počeo da crtam...

(old_image)

Koliko to što slikate liči na Vas kao muzičara?
- Ja mislim da to užasno liči na to što mi sviramo. Na toj prvoj velikoj izložbi, moj D.J. je bio moj basista Šparka... znam da nisam hteo da pustim ljude u galeriju dok ja nisam došao, onda sam ja otvorio vrata, crveni tepih...ceo rusvaj! (smeh) Da pokažemo da i mi znamo šta je protokol! I onda sam pustio te ljude unutra a Šparka je „napržio“ Ramonse i Sex Pistolse. Mislim da je to bilo prvi put da je u toj ustanovi

bilo moguće čuti takvu muziku! Užasno je pasovalo to sve uz taj pank-rok, a pogotovu kad je zavrteo naše pesme. Sve ovo može biti ilustracija za bilo koju našu stvar!

Koliko se razlikuje, za Vas lično, stvaranje slike i stvaranje muzike?
- Slikanje je nešto što radiš sam sa sobom. A i komponovanje, mada ne uvek, nekad to radiš u društvu benda... ali slikanje je nešto što uglavnom radiš sam, to je neki zanos, pukne te, uđeš u sliku i radiš. Nikad se nisam "furao" na slikara, niti da bih išao na Akademiju zbog toga, niti me privlače ti krugovi, da ja sad budem tu po galerijama, pa da mi preprodaju slike... Ja sam to uvek radio zato što sam voleo i te moje slike imaju jedan potpuno svoj, originalni put. Imaju više put jedne rok pesme nego slike. Ja sam rok pevač, to je moje osnovno zanimanje.

Šta ćemo slušati na Vašoj izložbi?
- Psihomodo Pop će odsvirati par pesama, da to bude kao mali hepening...Neće to biti ceo koncert ali imaćemo nekih 20-ak minuta jedan „welcome gig“.

(old_image)

Kakvi su dalji planovi grupe Psihomodo Pop?
- Ove godine je 30 godina grupe, i pravićemo veliki koncert, pravimo album...

Album zvuči dosta rokerski,mislim da će nam ovo biti jedan od žešćih albuma u karijeri. Ima tu i uticaja 60-ih, ali napravili smo jedno 5,6 pesama koje su vrlo žestoke.

Kada očekujete da će se album pojaviti u prodaji?
- Singl će sigurno pred leto, a nadam se da ćemo album uspeti da dovršimo do tog velikog koncerta. Bilo bi idealno da se pojavi odmah posle, ili pre njega, ali ako ne stignemo, objavićemo ga kad bude gotov, ima tu još „masteringa“, snimanja... Hoćemo da ispadne zaista dobro.

Planirate li da dođete i u ove krajeve da proslavite taj jubilej?
- Naravno! Ja se nadam da ćemo uspeti da zainteresujemo javnost, jer nas dosta dugo nije bilo. Bili smo tu i tamo na Beer Festu, i tako, ali mislim da će uskoro doći vreme da se napravi jedan pravi autorski koncert Psihomodo Popa koji niste skoro gledali.

Kao stalni član žirija u „Ratu bendova“ imali ste prilike da se bolje upoznate sa radom mladih bendova sa prostora bivše Jugoslavije. Kako vam se čini ta scena?
- Čini mi se da današnji klinci tehnički mnogo bolje sviraju nego što smo mi ikad svirali. Mislim da danas dolaze deca sa 13 godina koja jedu gitaru i rasturaju bubnjeve. Ali idejno, pesme, hitovi, nešto što će se „zakačiti“ za ljude...nisam siguran da su u tome jači od nas... (smeh)

Neki od njih kažu da je „sve već izmišljeno“, pa oni nemaju šta...
- Pa to je već odavno...nije ni stvar u tome, stvar je u novoj energiji i u novim stavovima ljudi.