INTERVJU: Vlada Divljan

Nekadašnji "idol" ili "Vlada-čokolada", kako su Vladu Divljana mnogi zvali osamdesetih godina, održaće sa svojom "Nevladinom organizacijom" koncert u Domu sindikata i to 8. marta. Povodom koncerta razgovarli smo sa Vladom u "Klubu svetskih putnika", a naš sagovornik je kao i uvek bio raspoložen iako je, kako reče, prethodne noći spavao jedva dva sata.

- Razvijamo se – prešli smo u veću, svečaniju salu. Ovaj će koncert odlučiti da li će ti naši nastupi postati tradicija ili će se to sada završiti. Potrudićemo se da napravimo baš dobar koncert, planiramo da ga objavimo i na DVD-u. Težište će, naravno, biti na ljubavnim pesamama, ali, budući da su skoro sve moje pesme na ovaj ili onaj način ljubavne, očekujte širok repertoar. Biće i nekih pojačanja u muzičkom smislu, sviraćemo neke stvari koje ranije nismo, a možda bude i nešto novo.

RETRO PRAZNIK ZA "DRUGARICE"

O 8. martu...
- Danas je to neka vrsta retro-praznika koji pruža zanimljiv okvir za koncert – možeš da budeš i ozbiljan i pomalo ironičan. To da se jedan dan u godini posveti ženi je pomalo apsurdno, tako da mi nije cilj da pravimo neku patetičnu predstavu, već da se zabavimo. Istovremeno, 8. mart je, bar meni, ostao u sećanju kao dosta vedar, "soft-režimski" praznik – malo slobodniji, za "drugarice". Ostaće mi zauvek slika kako neki tipovi iz preduzeća kupuju porculanske jelene, u ono doba to je bio omiljeni poklon. Bio je neki dobar "vajb", iako se to uglavnom završavalo tako što žene odu da kuvaju ručak, a muškarci se negde ponapijaju (smeh).

Već duže vreme radite veoma raznoliku – filmsku, primenjenu muziku, šta je sa novim albumom pop-rok usmerenja ? Pričali ste još prošle godine da ima radni naziv "Esperanto"?
- Promenio sam ime u "Snimanje Skadra na Bojani" pošto se oteglo (smeh). Dešava se u "slou moušenu", ali, računam, ako Oliver Mandić 25 godina najavljuje novu ploču, mogu i ja godinu i po dana. Nadam se da ćemo ove godine, ako ne završimo album, učiniti značajne korake u tom smeru. Ja sam u Beču, bend u Beogradu – osim toga, kao što ste rekli, stalno radim neke druge stvari. Sada je, recimo, u opticaju muzika za tri filma. Jedan bi trebalo da se snima u junu – da li će se to desiti, videćemo.

Pesme "Idola" će uskro da zasviraju - Austrijanci ? (old_image)
- Grupa mladih muzičara će to učiniti na otvaranju jednog njihovog velikog festivala. Trebalo bi da se organizuje i hor, i to iz publike – zadatak kojim ću morati da se bavim odmah posle koncerta u Domu sindikata. Krenuli smo po Evropi, iz Austrije idemo u Poljsku. Veliki hit su, pre nekoliko godina, u tamošnjoj verziji postali "Maljčiki" i "Retko te viđam sa devojkama", a tu su i novi planovi vezani za to tržište. Pesme su tamo zaživele, retko ko od rokerski orjentisanih Poljaka ih ne zna. Radimo na još četiri "nova-stara" hita: "Dok dobuje kiša", "Malena", "Ona to zna" i "Radostan dan".

PUTOVANJA ŠIRE VIDIKE

Novi talas – 30 godina kasnije, iz ugla Vlade Divljana ?
- Više od toga što je uradio – ne verujem da je mogao. Da bi se otišlo malo dalje, potrebna je infrastruktura, nešto što bi nas podržalo. Tada je to kod nas bilo nemoguće. U Engleskoj su se, recimo, pojavile brojne male, nezavisne diskografske kuće koje su funkcionisale mnogo bolje i prilagođenije uslovima nego "mamuti". Sa druge strane, naše pesme iz tog perioda su potrajale duže, dobile su poseban status – ne mislim samo na "Idole", već na celu generaciju. Srećan sam što sam bio jedan od aktera jer je to, pre svega, bio lep period za život, za mladost. Dosta smo putovali, dosta ljudi upoznali – mnogi od njih su mi i dan danas prijatelji. Vidici se šire kada izađeš iz zemlje, pogledaš kako je negde drugde, ali moram da priznam da sam upoznao i ljude koji nisu izašli iz svog sela, a razmišljaju kao da su ceo svet videli.

Rekoste za sebe - u novom talasu jedan od aktera. U dokumentarnom filmu "Vlada" - svakako najvažniji.
- Teško mi je da pričam o tome, pošto sam se srodio sa glavnim likom (smeh). To je režirao slovenački slikar i filmski radnik Rudi Uran. Upoznali smo se pre šest, sedam godina kad sam tamo radio jednu ploču za decu. Krenuli smo da se družimo i on je prošle godine došao na ideju da snimi dokumentarac o meni, to jest kako Rudi vidi mene svojim očima. Zanimljivo mi je što se čuje dosta filmske, instrumentalne muzike koju sam radio, i pričam o nekim stvarima koje se, obično, ne pojavljuju u intervjuima. Nisu "politički korektne", pa ih ljudi izbegavaju da ne bi došli u problem sa izdavačima, sponzorima...

Dok ste živeli u Australiji, nije bilo potrebe d(old_image)a vas pitamo o tamošnjoj pop-rok sceni – njihove top zvezde su dobro poznate. Sa Austrijom već nije tako?
- U Austriji ima dosta dobre elektronske muzike, džeza, a Beč je, naravno, jedan od najvećih svetskih centara klasike, pogotovo kad su gudači u pitanju. Što se tiče pop-roka, nađe se koji interesantan, mlađi bend, međutim, situacija i nije baš blistava. Zanimljive stvari uglavnom dolaze iz Nemačke.

Često ističete blizinu Beča i Beograda, nekoliko puta godišnje ste u našoj prestonici . Uspevate li da pratite noviju srpsku rok scenu ?
- Da, pogotovo zahvaljujući Internetu. Fali mi samo da češće posećujem koncerte, na taj način se ipak stiče najjači utisak. Verovatno o nekim stvarima više znam od mnogih ljudi ovde, jer svakog jutra, uz kafu, pročitam onlajn izdanja raznih novina, što je, verovatno, zanimljivije kad radiš iz inostranstva – ovde ti je dosta svega toga. Što se muzike tiče, čini mi se da je sve ponovo krenulo nabolje u poslednje dve, tri godine. Pojavio se, recimo, "Popboks", pa neke top-liste, publika posećuje svirke... Dosta je tu raslojavanja – često su, recimo, nas "Idole" svojevremeno, pa i moj sadašnji bend, pitali – da li smo pop ili rok. Ako uzmemo u obzir šta se danas zove popom, a to je neka zabavna muzika, mi smo hevi metal (smeh).

Nekadašnji "Idoli" su se još davno jasno polarizovali – vi i Zdenko Kolar sa jedne, Nebojša Krstić i Srđan Šaper sa druge strane. Sredinom devedesetih je, pogotovo, bilo dosta "varnica" - vi ste oformili "Vlada Divljan Old Stars Bend" sa repertoarom "Idola" kao okosnicom set liste, dok je, sa druge strane, nastalo "Dobrovoljno pevačko društvo"...
- Čudna je cela ta priča. Tu, u stvari, nikada nije dolazilo do nekih svađa. Srđan i Nebojša su se uvredili što smo mi svirali pesme "Idola". Ne znam šta sa pesmama treba da se radi nego da se sviraju? Nismo ih izvodili zajedno – u tom momentu sam odlučio da je tako bolje za mene. Srđan i ja smo bili najbolji drugari negde do sredine "Idola" – onda je, očigledno, nešto puklo – bolje da sada ne ulazim duboko u tu priču."

Za kraj, u "ozbiljno-ironičnom" stilu, Vlada Divljan refrenom pesme "Maršal" poziva na osmomartovski koncert u Domu sindikata:

- Dođite, dođite, čekam vas ja, nov!!!

Tekst: Milan Ćunković
Foto: Saša Džambić