Plavi orkestar
Plavi orkestar je, posle druge velike pauze u karijeri, ponovo na sceni. Nekadašnji tinejdž idoli održali su, u okviru mini turneje po malim klubovima, izuzetno uspešan koncert u Living Rumu u SKC-u.
Za one koji nisu skoro bili u hramu urbane kulture – u pitanju je prostor poznat kao Mala sala ili Teatar klub - Living Room, dakle, više nije na starom mestu.
Sasvim svesno i namerno povratak Plavaca posle osam godina nije odjeknuo na sva zvona. Zamislili su da ovih dana opipaju teren u velikim eks-yu gradovima i da onda, na jesen, po objavljivanju novog albuma, krenu na veliku turneju. To je uslovilo i mnoge neobičnosti vezane za nastup u SKC-u. Tek dvestotinak ljudi je došlo do karata koje su puštene u prodaju iste večeri, bilo je tu i pedesetak novinara i prijatelja benda – ostali će morati da sačekaju jesen da bi videli Sarajlije u mnogo većem prostoru, u Beogradskoj areni.
Ljudi koji su došli u SKC sigurno će se pojaviti i u najmodernijoj hali na Balkanu – ne samo zbog toga što će im ulaznica važiti i za taj koncert. Loša, Ćera 1, Ćera 2 i Saša Zalepugin su na bini potvrdili reči njihovog menadžera Rijada da to što rade ovih dana – ne čine zbog para, jer takvi koncerti svakako nisu ekonomski isplativi, već zato što su se zaista uželeli da ponovo zasviraju zajedno.
Nije u pitanju kratkotrajan „kambek“ već ozbiljan, isplaniran povratak na scenu – shodno tome, bend nije dozvolio luksuz da pred publiku izađe neuvežban. Od uvodne „Djevojke iz snova“ bilo je jasno da su brojne probe prethodile povratku na binu – takođe sa prvim taktovima postalo je očigledno da će žurka biti bez prestanka, do poslednje pesme.
Opustili su se i uživali i ljudi koje vezujemo za drugačiji, mahom čvršći zvuk. Pravi primer je Zlatko Jošić – nekadašnji „guru“ KST-a. „Ovo je sad ozbiljan bend“, reče Zlatko, pevušeći „Zelene su bile oči te“. Sa bine se nije osetila ni trunka patetike, već osmesima izražena iskrena emocija i zadovoljstvo što je grupa ponovo u gradu koji joj je svojevremeno mnogo značio i dao. Nastup nije predugo trajao – osamdesetak minuta uključujući i bis. Nije to ni neočekivano, razočaravajuće – brzo će Arena (datum, doduše, još nije poznat), treba sačuvati nešto za premijeru pred, verujemo, punom halom. Tada će se, ne sumnjamo, začuti i „Good Bye Teens“, „Proljeće“ „Simpatija“, „Nisam je probudio“, a ono što je bend izabrao za predstavljanje beogradskoj publici posle skoro dve decenije izgleda ovako:
1. Djevojka iz snova
2. Straže
3. Parajlija
4. Sačuvaj zadnji ples
5. Gujo, vrati se
6. Kaja
7. Soldatski bal
8. Ljubi se istok i zapad
9. Fa, fa, fašista ( „Bilo je nekad nezgodno da ljudi viču – Hoćemo fašistu“, reče Loša)
10. Revolucija (novi singl)
11. Od rođendana do rođendana
12. Bolje biti pijan nego star („Bregović je jednom, večerajući sa Vorenom Bitijem, rekao slavnom glumcu da na našim prostorima postoji pesma posvećena njemu – Voren Biti pijan nego star“, nasmejao je sve Loša)
13. Sava tiho teče
14. Ako su to samo bile laži
15. Zelene su bile oči te
16. Suada
17. Kad mi kažeš paša (odličan gitarski aranžman)
18. Odlazim („Neko je rekao da su naše folk pesme incident u pop repertoaru. Evo jednog incidenta“)
Plavi orkestar se, posle toliko hala i desetina hiljada ljudi na koncertima, vratio bar na kratko malom klubu i bliskom kontaktu sa publikom. Lepo bi bilo da tim putem krenu još neki mejnstrim pop-rok bendovi sa prostora bivše Jugoslavije.
Milan Ćunković