Za postojanje ovih 10 proizvoda zaslužan je Prvi svetski rat! (II deo)
Prvih pet proizvoda možete naći ovde.
6. Ručni sat
Nije istina da su ručni satovi izmišljeni za Prvi svetski rat, ali je istina da je porast korišćenja istih dramatično porasla u toku Velikog rata. Razlog za to svakako je praktičnost. Vojnicima su u borbi bile potrebne obe ruke, pa je vađenje sata iz džepa bilo opasno po život.
Bogataši nisu lako pali na novi trend, dugo su džepni satovi bili stvar prestiža, a žene su bile pioniri kada je reč o ovom aksesoaru - jedna od prvih bila je i kraljica Elizabeta I.
7. Vegeterijanske kobasice
Ukoliko ste mislili da je kobasice od soje izmislio neki hipik 60. godina prošlog veka, grešite. Ove kobasice izmislio je Konrad Adenauer, prvi nemački kancelar nakon Drugog svetskog rata.
U toku Velikog rata, Adenauer je bio major u Kelnu, a kada je britanska blokada Nemačke počela da uzima maha gradom je zavladala velika glad. Inovativni major počeo je da istražuje šta bi od dostupnog moglo da zameni neophodne namirnice.
Za pravljenje hleba koristo je mešavinu pirinčanog brašna, ječma i rumunskog kukuruznog brašna, ali kada je Rumunija ušla u rat, zalihe su veoma brzo presušile.
Sa hleba prešao je u potragu za novim kobasicama i došao do soje kao najbolje zamene za meso. Svoj proizvod je čak pokušao da patentira u Nemačkoj, ali kobasica bez mesa nije ispunjavala glavni zahtev Kancelarije za patente, njen glavni sastojak nije bio meso, što ju je automatski diskvalifikovalo.
Ipak patent je prihvatila Velika Britanija, u junu 1918. godine odobrio ga je kralj Džordž V.
8. Rajsfešlus
Gideon Sundback, švedski emigrant u SAD osmislio je jedan od najpraktičnijih izuma u 20. veka i to za potrebe američke vojske. Rajsfešlus se koristio kako na uniformama tako i na čizmama, pogotovo u američkoj mornarici. Nakon rata, svet je oberučke prihvato ovaj izum.
9. Nerđajući čelik
Zbog krivljenja burića pištolja, britanska vojska uposila je metalurgistu Herija Brerlija da pronađe bolju leguru. On je, u jednom od pokušaja da unapredi oružje, dodao hrom u čelik i nezadovoljan rezultatom, leguru bacio u đubre. Nakon nekog vremena, sudeći po legendi, on je primetio da ostaci ove legure ne koroziraju i shvatio da je otkrio tajnu nerđajućeg čelika.
Ova legura se nije mnogo koristila u Velikom ratu, ali je zato u godinama nakon njega počela da se koristi u raznovrsne svrhe - od escaja, pa do hiriurških instrumenata.
10. Komunikacija između pilota
Pre Prvog svetskog rata nije postojala mogućnost komunikacije između pilota, kao ni komunikacija sa “zemljom”.
Radio tehnologija bila je tada dostupna, ali u potpunosti nerazvijena, Tek su, krajem 1916. godine, napravljeni prvi ozbiljni koraci. Najveći problem predstavljala je velika buka motora, ali su specijalno dizajnirane kacige sa ugrađenim mikrofonima rešile i ovaj problem.
Ne moramo da vam kažemo koliko je ovaj izum uticao na čitavu avioindustriju i civilni aviosaobraćaj.
J.R.