Abraham Linkoln – pradeda Facebooka?

0

Istražujući Linkolnov muzej i arhivu u Springfildu, istoričar Nejt Sent Pjer naišao je na list "Springfild Gazet" iz 1845. koji konceptom predstavljanja lika i dela tadašnjeg američkog predsednika neodoljivo podseća na današnji Facebook.

Istoričar Nejt Sent Pjer je istražujući Linkolnov muzej i njegovu arhivu u gradu Springfildu u Ilinoisu naleteo na list „Springfild Gazet“ iz 1845. godine, koji je imao samo jednu stranu i bavio se isključivo Abrahamom Linkolnom. U gornjem levom uglu nalazio se portret „oca američke nacije“, leva kolona ispod slike bila je odvojena linijom od ostalog dela, a odmah pored slike stajao je “boks” sa njegovim imenom, adresom i zanimanjem (advokat).

Podseća na Facebook wall, zar ne?

U prvoj koloni ispod slike navode se Linkolnova trenutna interesovanja – šta je nedavno radio, knjige koje je kupio i igre koje su njegovi sinovi izmišljali. U sledeće tri kolone popularni predsednik „Ejb“ sa čitaocima deli citate koje voli, dve pesme, i kratku priču o očevima došljacima u Novi svet.

Linkoln je tražio dozvolu da patentira ovakav sistem upoznavanja sa ličnostima savremenika koji je nazvao „Gazeta“, sistem „koji bi upoznavao ljude sa ostalima u gradu“, kako je naveo, ali su ga odbili.

Izneo je ideju da svaki grad treba da ima svoju “gazetu” koja bi nosila ime dotičnog grada. „Springfild Gazetu“, koju je pokazao kao primer svoje zamisli, nazvao je “vizuelnim dodatkom”.

Svaki grad trebalo bi da ima centralno mesto za prikupljanje dokumenata u kome bi „svaki čovek imao svoju vlastitu stranicu, na kojoj bi pisao o svojoj porodici, radu i raznim interesovanjima“.

Čak je predlagao i da svako može da odluči “da li će njegova stranica biti dostupna celom gradu, ili samo onima sa kojima je uspostavio prijateljski odnos ili su članovi porodice”, kao i da bi ova dokumentacija mogla biti ažurirana kad god je to potrebno, kako bi svi u gradu mogli znati šta se dešava u životu njihovih prijatelja, “a da tome ne moraju lično da prisustvuju”.

Da li vam sve ovo liči na Facebook, samo od pre 167 godina?

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.