David protiv Golijata: Kraj globalizacije?

0

Velike probleme zemljama u razvoju stvara finansijska politika američke centralne banke, a svađa oko budžeta u Vašingtonu bi tu situaciju mogla dodatno da pogorša, ocenjuje Dojče vele.

Od početka krize, američka emisiona banka (Fed) preplavljuje tržišta jeftinim novcem kako bi stimulisala privredu. Sličnu politiku slede i druge ustanove širom sveta, poput Evropske centarlne banke.

Šef Feda Ben Bernanki nedavno je rekao da bi ta ustanova mogla polako prestati s politikom niske diskontne stope, ali su i i na sam nagoveštaj promene politike, finanšijska tržišta reagovala panično, pa je brzo povukao izjavu.

Fed je poput odrasle osobe u prostoriji punoj dece i kad deca traže slatkiše, jer je to trenutno njihova jedina hrana, tada Fed teško može reći: 'Žao mi je nema više' – objašnjava slikovito Beri Ejkengrin sa kalifornijskog univerziteta Berkli, jedan od učesnika nedavno završenog Globalnog ekonomskog simpozijuma u nemačkom gradu Kilu.

Nejasna politika eskontnih stopa bi za zemlje u razvoju i za rastuće privredne sile mogla imati vrlo negativne posledice, napominje Dojče vele.

Pre nekoliko godina smo se morali spasavati od poplave jeftinog novca koja je pretila Turskoj. Danas postoji opasnost da uopšte nećemo doći do kapitala – kaže turski ministar finansija Mehmet Šimšek.

Ulagači su, u strahu od kraja razdoblja jeftinog novca, počeli svoj novac da povlače iz rastućih privreda poput turske, brazilske ili indijske.

Zemlje u razvoju i rastuće sile s pravom Fedu poručuju: 'Vi niste samo odgovorni za američku privredu, vi morati uzeti u obzir i naše potrebe' – kažže Đu Đongding, ekonomista Kineske akademije za sociološke nauke i bivši savetnik Kineske centralne banke.

Međutim, i u tome su saglasni i Šimšek i Đu, takvi vapaji često nailaze na slab odjek.
Pritom su zapravo takozvane BRIKS-zemlje (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafricka Republika) te koje, kako kaže Endrju Šeng iz ekonomskog instituta Fang Global iz Hong Konga, razvijenim silama pozajmljuju novac.

Mi smo ti koji bismo trebali odlučiti kako dalje“, kaže Šeng. No zasad nije poznato u kom smeru bi ova odluka mogla ići – manje novca za zapadnjačke državne dugove, ili kontrola prometa kapitala.

To bi, međutim, moglo imati dalekosežnije posledice.

To bi bio kraj globalizacije. Jer u onom trenutku u kome od globalizacije profitira samo mali broj učesnika, dok ostatak pati na lokalnom nivou, tada će ta ista globalizacija biti odbačena – prognozira Šeng.

Vilijem Rouds, koji je do 2010. vršio funkciju zamenika direktora Sitigrupe, takodje upozorava na opasnost nestabilnog kursa Feda.

Ako izlazak iz razdoblja politike jeftinog novca ne bude bio obavljen kako treba, onda nam predstoji nešto mnogo gore od krize kroz koju smo upravo prošli – kaže Rouds.

On podseća na to da je i slom veštački naduvanog tržišta interneta pre desetak godina spasavan jeftinim novcem, sto je usledilo novim prenadivanim tržištem, tržištem nekretnina, čiji slom se oseća još i dan danas.

Naznaka, međutim, da bi vesti iz Vašingtona mogle umiriti tržišta su u poslednje vreme svadjom oko budžeta u američkom Kongresu dodatno smanjene.
Ako ne dode do kompromisa u sukobu izmedu demokrata i republikanaca 17. oktobra će SAD postati platno nesposobne, a barem kako se sada čini, kompromis nije na vidiku, napominje Dojče vele.

Izvor: Blic

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.