Čović: Beograd bez metroa nije ozbiljan grad

0

Član privremenog organa grada Beograda Nebojša Čović kaže za "Novosti" da će Beograd biti ozbiljan grad samo ukoliko napravi metro.

Čović je u intervjuu „Večernjim novostima“ rekao da podržava velike projekte u glavnom gradu, ali sa pažljivim finansijskim konstrukcijama kojima se neće dodatno zaduživati grad. Prema njegovim rečima, neophodno je pojednostaviti procedure i smanjiti birokratiju.

„Voleo bih da u Beogradu opet zaživi industrija, jer ne mogu svi da rade u javnom sektoru. Neophodno je napraviti oštar zaokret u načinima razmišljanja kada se govori o industriji i industrijalizaciji. 'IMT' je interesantan primer paradigme nastanka, razvoja i propadanja srpske industrije. Hajde da probamo da razmišljamo o 'IMT sitiju', 'DMB sitiju', 'IMR', 'IKL', 'Loli' i drugim projektima gde imamo infrastrukturu i gde možemo u perspektivi da zaposlimo veliki broj radnika. Ako pokrenemo Beograd, pokrenućemo Srbiju“, ocenio je Čović.

On smatra da je Beogradu neophodan metro, ali da za teški metro nema sredstava, tako da mora da se koristi postojeća infrastruktura.

Što se tiče ugovora sa partnerima iz Francuske, nismo još stigli da ga do detalja analiziramo, ali ćemo u predstojećem periodu nastojati da to učinimo. Beograd će biti ozbiljan grad samo ukoliko napravi metro“, poručuje Čović.

On kaže da se poslednji put gradskim prevozom vozio krajem decembra, kada je isprobao i autobus, i tramvaj, i trolejbus.

„Zanimalo me kako izgleda 'Solarisov' autobus. Dobar je, mada bih više voleo da sam se vozio 'Ikarbusovim'. Novi tramvaji su odlični, ali nisu za Beograd. Možda jednog dana, kada budemo imali bolju infrastrukturu. Dobra namera, ali loša investicija, jer može da saobraća samo na dve linije“, rekao je Čović.

Ocenjujući rad prethodne gradske vlasti, Čović je rekao da je Dragan Đilas, kao inženjer koji je bio na čelu grada, morao bolje da vodi finansijsku politiku.

„Kad sam otišao sa vlasti, Beograd uopšte nije bio zadužen. Posle Nenada Bogdanovića, Beograd je imao 123 miliona obaveza. Sada, ta cifra iznosi 960 miliona. I tu nije kraj. Most na Adi je grandiozan projekat, ali nije funkcionalan, kakav treba Beogradu. Da bi se preusmerila vozila, potrebno je dosta novca uložiti u nove saobraćajnice“,
kaže on.

Član Privremenog organa Beograda ocenio je da bi se realizacijom projekta „Beograd na vodi“ napravio privredni zamajac cele Srbije.

„Morali bismo da završimo Prokop, izmestimo železničku i autobusku stanicu za koju postoje dve lokacije, na Novom Beogradu i na Autokomandi“, navodi Čović i podseća da je taj projekat prvo uradila SANU kao „Beograd treći milenujum“, pa je kasnije malo modifikovan u „Evropolis“.

Osvrćuči se na period od 1994. do 1997. godine, kada je bio gradonačelnik Beograda, Čović je naveo da je uprkos tome što se tada kurs dinara menjao iz sata u sat, i što je budžet bio između 35 i 50 miliona maraka, za tri godine „podignut posrnuli sistem“, sačuvani su GSP i „Čistoća“ koji su bili najkritičniji, a izgrađeni su stanica „Vukov spomenik“ i tunel do Prokopa, kao i niz obdaništa i škola.

„Pri tome, moram napomenuti da smo imali stalno nerazumevanje sa čelnim ljudima tadašnje Vlade. U Beogradu su svi voleli da žive, ali su njegove probleme slabo razumeli“, navodi Čović.

Pored izgradnje podzemne železničke stanice „Vukov spomenik“, koja je, kako kaže, trebalo da bude preteča metroa, Čović podseća da je želeo da poveže obrenovačke termoelektrane sa Beogradom.

„Plan je bio da se toplom vodom, koja se ispušta iz termoelektrane „Nikola Tesla“, greju svi Beograđani. Sa veoma skromnim sredstvima izgrađen je most, postavljeno 50 kilometara cevi u oba smera. Preostalo je još ulaganje od 4,5 miliona maraka, ali zbog sujete naredne gradske vlasti nisu realizovale ovaj projekat“,
kaže on i ocenjuje da bi taj projekat bilo moguće i danas realizovati.

„Zamislite kolike bi to bile uštede. Uštedeli bismo na energentima, voda bi do Beograda imala 60-70 stepeni“,
kaže Čović.

Najveći problem u tom periodu, prema njegovim rečima, bio je GSP.

„GSP je u jednom trenutku dostigao broj od 450 raspoloživih voznih jedinica, sistem je bio pred kolapsom. Nije bilo mazuta, nafte, lekova, sve smo nabavljali na 'crno', jer je zemlja bila pod sankcijama. Na svakoj stanici čekalo je po 100-200 ljudi na autobus, što je bio potencijalni miting“,
priseća se Čović.

Odgovarajući na pitanje da li bi se vratio na mesto gradonačelnika, ukoliko bi mu to bilo ponuđeno, Čović kaže da se o tome još nije razgovaralo, ali da će, ako dobije takvu ponudu, „dobro razmisliti i možda je neću odbiti“.

Izvor: Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.