EP: Rezolucija je istorijski korak za proces evropske integracije Srbije

0

Evropski parlament danas usvojio Rezoluciju o Srbiji i dao punu podršku predstojećem pokretanju pregovora naše zemlje sa Evropskom unijom o članstvu.

FOTO: Geert Vanden Wijngaert / AP

U Rezoluciji, za koju je glasalo 528 poslanika EP, dok je njih 43 bilo protiv, a 51 uzdržan, EP ocenjuje da je to „istorijski korak za proces evropske integracije Srbije“ i dokaz da je EU posvećena politici prijema novih članica.

Rezolucija je politička, neobavezujuća preporuka za Savet ministara EU i Evropsku komisiju, ali daje jasno viđenje stavova glavnih političkih snaga u EU o evropskoj integraciji Srbije.

U ovom dokumentu koji je pripremio izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, pozdravlja se posvećenost srpske vlade procesu evropske integracije i podstiče Srbija da nastavi sistemske i društveno-ekonomske reforme koje će omogućiti efikasnu primenu obaveza iz budućeg članstva u EU.

U prethodnoj raspravi su svi poslanici podržali pregovore Srbije o članstvu s Unijom, a u ime Saveta ministara EU zamenik grčkog ministra inostranih poslova Dimitrios Kurkulas je izjavio da to pokazuje koliko je Srbija napredovala u sredjivanju odnosa s Prištinom.

Kurkulas je naglasio da je sad nužno da Srbija temeljito sprovodi reformu pravosuđa, suzbije korupciju, obezbedi slobodu štampe.

Evropski komesar Sstefan File je rekao da je pre sto godina na Balkanu buknuo svetski rat, a sada se grade mostovi poput normalizacije odnosa
Beograda i Prištine, što Srbiji i Kosovu daje pravo da nastave putem ka EU.

U raspravi su svi poslanici pozdravili napore srpskih vlasti za sprovođenje reformi i sređivanje odnosa s Prištinom, a Kacin je naglasio da Srbija ima potcenjen politički, društveni i ekonomski potencijal i može postati predvodnik u proširivanju na Zapadnom Balkanu.

On je naveo da je za dugi put reformi potrebna jednoglasnost srpskih stranaka i društva i naglasio da se moraju rasvetliti i svi zločini iz vremena režima Slobodana Miloševića.

Kacin je u amandmanu na rezoluciju zatražio da sve članice EU priznaju Srbiju kao „bezbednu državu“ i time smanje priliv lažnih azilanata i lica koja zloupotrebljavaju bezvisni režim EU za srpske državljane.

Jedan mađjarski poslanik u ime političke grupacije desno od centra EPP iznedo je i stav da će Srbija morati da menja ustav jer u njemu stoji da je Kosovo deo njene teritorije, a poslanica Ruža Tomažić iz Hrvatske demokratske zajednice je iznela tvrdnju da se, iako je u interesu Hrvatske da Srbija uđe u EU, „srpska politika nije promenila“.

Ona je rekla da ne može biti označena kao dobra srpska politika koja ne priznaje zločine u prošlom ratu, odbija dati podatke o nestalima i „do kraja vratiti opljačkano blago“, dodavši da se u Srbiji „rehabilituje Draža Mihajlović“.

Hrvatski poslanik Tonino Picula je rekao da srpske vlasti moraju obezbediti otkrivanje sudbine 1.665 nestalih, rešavanje problema u sukcesiji bivše SFRJ, sprovesti dogovor o podeli arhiva, rešavanju graničnih pitanja.

Jedan mađarski poslanik je izneo tvrdnju o ugroženosti Mađara u Vojvodini, na šta mu je drugi poslanik uzvratio da će upravo ulaskom Srbije u EU biti uspostavljena „zajednica prava“ čime će i vojvođjanski Madjari uživati sva prava kao i Srbi i ostali u EU.

Nekolicina parlamentaraca je podržala stav u rezoluciji da pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost Kosova to treba da učine. Ali su neki slovački, rumunski, španski i grčki poslanici podvukli da njihove zemlje neće priznati jednostrano proglašenje nezavisnosti u Prištini i zbog toga, kako je naglašeno, što bi to potpirilo separatizme svud u Evropi i što Kosovo nije održivo kao država.

Holandski poslanik Bastian Belder je rekao da EU ništa nije učinila niz godina da pomogne Srbiji da se izvuče iz teške ekonomske krize i siromaštva izazvanih evropskom i svetskom krizom, a komesar File je uzvratio da je Evropska komisija sada predvidela nove mere da se i ekonomski pomogne Zapadnom Balkanu.

Srpske vlasti se u nacrtu rezolucije EP pozivaju da ubrzaju reforme u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije i da počnu primenu medijske strategije i obezbede nezavisnost medija.

Evro-poslanici takođe pozdravljaju Sporazum o normalizaciji odnosa Beograd-Priština, što je, kako se naglašava, „otvorilo put za dalje korake u evropskoj integraciji Srbije i Kosova“. Vlasti u Beogradu i Prištini pozivaju da nastave sprovođenje tog sporazuma.

Dodatni napori, kako se navodi, potrebni su i u reformi srpskog javnog sektora, ostvarenju civilne kontrole u sektorima bezbednosti i odbrane, zaštiti manjinskih i ranjivih grupa, energetskoj politici, unapređenju uslova za poslovanje i održivom upravljanju prirodnim resursima.

U rezoluciji EP se pozdravlja činjenica da su vlasti Srbije usvojile Strategiju za suzbijanje korupcije i akcioni plan za razdoblje 2013-2018 I podvlači da bez potpunog sprovođenja bitke protiv korupcije, uključujući 24 sporne privatizacije, nije moguće da Srbija postane punopravna članica EU.

„Korupcija i organizovani kriminal su opšteprošireni u region i takođe predstavljaju prepreku za demokratski, društveni I ekonomski razvitak Srbije“
, navodi se u dokumentu EP. U rezoluciji se takođe potvđuje podrška procesu vizne liberalizacije za zemlje Zapadnog Balkana i pozivaju zemlje članice EU da ne zloupotrebljavaju zaštitni mehanizam za suspenziju bezviznog režima koji je usvojen u septembru, već da problem lažnih azilanata reše usaglašavanjem sopstevnih zakona.

EP naglašava nužnost obezbeđenja slobode medija, očuvanja snažnog nezavisnog i postojano finansirane javne radio-tv mreže. Poslanici EP „ohrabruju“ vlasti Srbije da brzo sprovedu medijsku strategiju I primene zato pripremljene zakone i „upozoravaju da su duboko zabrinuti zbog i daljih pretnji novinarima“, uz zahtev vlastima da do kraja istraže ubistva novinara, kao i da se „obezbede uslovi da novinari rade delotvorno, bez samocenzure“.

Kukan: Srbija ostvarila izvanredan napredak

Poslanik Evropskog parlamenta Eduard Kukan ocenio je, povodom današnjeg usvajanja rezolucije u kojoj je pohvaljena posvećenost Srbije procesu evropskih integracija, da je naša zemlja 2013. ostvarila izvanredan napredak u pokrenutim reformama i u pogledu normalizacije odnosa sa Prištinom.

Kukan je, u izjavi dostavljenoj Tanjugu, naveo da je prošla godina imala „istorijski značaj“ za Beograd i Prištinu s obzirom na napredak u sprovođenju briselskog sporazuma.

„Ohrabrio bih obe strane da nastave dijalog i osiguraju implementaciju sporazuma“, rekao je slovački poslanik. Kukan, koji je član grupe poslanika „Prijatelji Srbije“, poručio je i da EP „nestrpljivo čeka na dalju normalizaciju odnosa“.

On je ocenio da je Srbija tokom prošle godine ostvarila izvanredan napredak i da pozdravlja reforme koje vlasti sprovode.

„Ali, proces nije okončan i politički lideri imaju veliku odgovornost za nastavak onoga što su počeli“, naveo je Kukan, koji je i šef Delegacije za odnose sa zemljama zapadnog Balkana u EP.

U tom kontekstu, zaključuje Kukan, Srbiju čeka nastavak reformi u ključnim oblastima – pravosuđu, vladavini prava, borbi protiv kriminala i korupcije, te u pogledu unapređenja politike protiv diskriminacije.

B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.