Alkohol je okidač za depresiju

0

Pijenje alkoholnih pića je opšte prihvaćeno, široko rasprostranjeno društveno ponašanje, koje se često smatra poželjnim i neophodnim činiocem različitih događaja, rituala i proslava. Alkohol je treći po redu uzročnik lošeg zdravlja ljudi, a kao jedna od posledica prekomernog pijenja javlja se i depresija, koja je više nego izražena u toku i nakon praznika.

Ljudi koji piju veće ili manje količine alkoholnih pića su različitog uzrasta, socijalnog staleža, životnih navika, ali im je svima zajednička želja za pijenjem koja, ukoliko se ne kontroliše, vodi ka najštetnijem obrascu pijenja – alkoholizmu, kao bolesti zavisnosti.

Simptomi depresije javljaju se kod 40% osoba koje učestalo konzumiraju alkohol, dok se kod 5 do 10% osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest. Suicidne ideje ili pokušaj suicida javljaju se kod 10% depresivnih zavisnika od alkohola, a smatra se da od svih samoubica 20% čine alkoholičari.

„Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan. Pacijenti nerado otkrivaju zloupotrebu alkohola i u prvi plan ističu anksioznost i depresivnost, tako da je precizno dijagnostikovanje i etiološko razumevanje od velike važnosti“
, istakao je prof. dr Petar Nastasić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma i dodao: „Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da ako se period teškog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod 1/3 depresivnih razvija se tzv. major depresivna epizoda (pun opseg izraženih simptoma depresije kao što su tuga, osećanje krivice, besmisla i bespomoćnosti).“

Depresivni poremećaj je prisutan kod oko 15% celokupne populacije, a kada se preciznom dijagnostičkom procedurom isključi prisutnost nezavisnog psihijatrijskog poremećaja (major depresivne epizode), smatra se da kod preostalih depresivnih poremećaja u skoro 90% slučajeva u korenu depresivnosti nalazi se kao uzrok akohol ili druge psihoaktivne supstance.

Depresivni poremećaji koji se pojavljuju u toku ili neposredno po prekidu pijenja, najčešće ne idu u pravcu formiranja nezavisnog psihijatrijskog poremećaja, već se oni polako povlače i leče u sklopu lečenja bolesti zavisnosti. Međutim, postojanje depresivnosti u prošlosti kod osoba sa aktuelnim problemom opijanja dovodi do razvoja ozbiljne major depresivne epizode – koja se pogoršava u prvih nekoliko dana ili do dve nedelje po prekidu pijenja, a do prvog poboljšanja dolazi nakon 4-5 nedelja apstinencije.

„Bez tačne dijagnoze, primenom anksiolitika (benzodiazepini) može se samo produbiti osnovni poremećaj. Preterana upotreba lekova u lečenju anksioznosti i depresivnosti kod alkoholičara smatra se štetnom, zbog mogućnosti stvaranja dvostruke zavisnosti. S obzirom na to da alkohol u kombinaciji sa ovim lekovima ima sinergičko dejstvo – poremećaji kognicije i motorike su još intenzivniji, što je posebno izraženo kod žena. Kod pacijenata sa primarnim alkoholizmom, detoksikacija i apstinencija od alkohola mogu biti sasvim dovoljne da se simptomi depresivnosti ili anksioznosti povuku“
, zaključio je prof. Nastasić.


B92

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.