Skrivene bolesti: Podmukli kradljivci zdravlja

0

Bolesti koje ne daju znake upozorenja pre otkrivanja mogu da dovedu do oštećenja organa. Hronična hipertenzija dovodi do oštećenja bubrega, koji mogu biti toliko zahvaćeni bolešću da uopšte ne stvaraju mokraću, i bolesnik završi na dijalizi

Bol je jedan od najčešćih simptoma koji ubrzava odluku pacijenata da se jave lekaru. Zahvaljujući tome mnoge bolesti se otkriju na vreme, u početnoj fazi kada su i prognoza i efekti lečenja znatno bolji. Nažalost, nemaju sve bolesti ovaj znak upozorenja. Mnoge se razvijaju postepeno i podmuklo, a često se dešava da osoba i ne zna da je ozbiljno bolesna dok ne ode na neki redovan pregled ili laboratorijsku kontrolu.

Hipertenzija, dijabetes, ginekološke bolesti, oboljenja dojki, prostate, mogu dugo da tinjaju u organizmu, jer često i do terminalnog stadijuma nemaju jasne simtome. Postepen razvoj ovih bolesti dovodi do oštećenja vitalnih organa, čiji poremećaj funkcije često može biti fatalan. Hipertenzija, recimo, sama po sebi nije fatalna, ali ako je neregulisana može da dovede do moždanog udara.

– Hronična hipertenzija dovodi do oštećenja bubrega, koji mogu biti toliko zahvaćeni bolešću da uopšte ne stvaraju mokraću, i bolesnik završi na dijalizi – objašnjava dr Zoran Gluvić, specijalista interne medicine-endokrinolog, šef Intenzivne internističke jedinice KBC Zemun. – Stoga je akcenat na pravovremenom otkrivanju i adekvatnom lečenju presudan. Pojedinci često govore da imaju malo povišen pritisak godinama, ne leče se i ne odlaze na kontrole. I svi se iznenade kada oni dožive infarkt srca ili šlog i naprasno umru ili, pak, prežive ali ostanu invalidi. Sve se to, međutim, može sprečiti samo promenom svesti o značaju pravovremene dijagnoze i lečenja.

PREVENCIJA I PROGNOZA

Sve bolesti koje se razvijaju bez upozorenja imaju određene karakteristike i prognozu. Za većinu važi pravilo da se pravovremenim otkrivanjem i adekvatnim lečenjem usporava njihovo napredovanje. Kako bi se one na vreme otkrile i sprečio nastanak ozbiljnih komplikacija, trebalo bi na vreme početi sa preventivnim pregledima.

Bez upozorenja može da padne i nivo vitamina D, a ukoliko ovo stanje duže traje, doprinosi razvoju srčanih bolesti, dijabetesa, nekih vrsta raka, kao i multiple skleroze. Kako vitamin D pomaže i u apsorpciji kalcijuma, manjak loše utiče i na kosti. I aktivnost štitaste žlezde može neprimetno da se poremeti. Ukoliko ona uspori rad, može da dođe do debljanja, bolesti srca, visokog holesterola, neplodnosti, depresije i oštećenja nerava. Oskudni su simptomi i kada se u telu ne proizvodi dovoljno insulina, a dijabetes koji se na taj način razvija može da ošteti oči, srce, bubrege i nervne završetke. Ni visok nivo holesterola ne može da se oseti, ali povišene količine masnoća u krvi mogu da začepe arterije, što dovodi do lošeg protoka krvi u vitalne organe, kao što su srce i mozak. To može da izazove srčani ili moždani udar.

– Podrobnom analizom može se naći neki znak bolesti, ali je ta detekcija posao lekara, jer se veliki broj bolesti slično manifestuje – upozorava dr Gluvić. – Preporuka je da se pacijent neodložno javi lekaru ukoliko se desi bilo kakva promena u dotadašnjim navikama ili se javi simptom koji do tada nije postojao. Ovo se naročito odnosi na osobe koje u porodici imaju neke nasledne bolesti ili naslednu sklonost ka određenim poremećajima, kao što su, recimo, gojaznost, povišene masnoće u krvi, povišen pritisak, povišen šećer.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.