Uvozimo čak i šljive

0

Srbija iz inostranstva uvozi robu koju ne proizvodi, ali i stvari po kojima je nadaleko poznata, poput šljiva, pišu “Večernje novosti“.

Srbija, osim onoga što zaista ne može da nabavi na našem tržištu, poput nafte, gasa, elektronike, raznih sirovina za hemijsku, prehrambenu, građevinsku industriju, uvozi i mnogo toga čega imamo na pretek – na tone paprike, paradajza, boranije, kupusa, pa čak i šljiva i jabuka, navode “Novosti“.

Ukupna vrednost robne razmene srpske privrede sa svetom u 2013. iznosila je oko 35 milijardi dolara, od čega 20,5 milijardi dolara čini uvozna roba, a 14,6 milijardi dolara je vrednost srpskog izvoza.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom prošle godine Srbija je uvezla za 1,8 milijardi dolara auto-delova, sirove nafte za 1,3 milijarde dolara, gasa u vrednosti od 789 miliona dolara, kafe za 81 milion dolara, banana u vrednosti od 48 miliona…. Ali, u tom periodu Srbija je uvezla i značajne količine zamrznutog mesa, za koje je izdvojila 32 miliona dolara, pored toga devize smo davali i za crni luk, šaragrepu, beli luk, pasulj…

“Konkurencija poljoprivrednih proizvoda iz Kine, Kazahstana i nekih drugih zemalja sada je, nažalost, do te mere razvijena i toliko je povećan uvoz tih prehrambenih proizvoda, da naši seljaci praktično nemaju šanse“,
kaže za “Novosti“ ekonomista Ljubodrag Savić.

“Cene tih proizvoda su niže od domaćih, ali bih rekao da je i njihov kvalitet daleko slabiji i ponekad čak opasan po zdravlje“, dodaje on.

Kada je reč o poljoprivrednom prehrambenom sektoru, naša zemlja je ranije bila poznata po izuzetno kvalitetnoj hrani, koju je Evropa tražila.

“Nema dileme da je uvozni lobi tu privrednu granu, odnosno srpsku prehrambenu industriju uništio. Preživele su samo ratarske kulture koje se gaje na velikim površinama, kao što su pšenica, kukuruz, soja, suncokret, jer je došlo do privatizacije određenih kombinata“,
ocenjuje Savić.

Stručnjaci upozoravaju da je Srbija postala sirovinski zavisna zemlja od uvoza. Naš problem je, kažu, što imamo četiri puta manji obim proizvodnje od potrebnog, koji je u znatnoj meri opao tokom privatizacija u poslednje dve decenije.

Inače, najviše se ubedljivo uvoze sirovine i energenti, koji čine tri četvrtine uvoza, dok ostatak uvoza čini roba široke potrošnje. Takvom stanju, između ostalog doprinosi i nedostatak subvencija i poreskih olakšica domaćim proizvođačima.

Dakle, nije sporno što recimo uvozimo hranu, ali pitanje je koliko je sve to rezultat nedovoljne podrške države agrarnom sektoru, izostanka povoljnog kreditiranja da bi se pomoglo domaćim proizvođačima i omogućilo da budu konkurentni na tržištu.

“Domaća ekonomija jeste uvozno sirovinski zavisna, a samo u prva dva meseca ove godine u ukupnim srpskim nabavkama, sirovine su imale 47,7 odsto učešća ili 1,4 milijarde dolara“, kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

“Da bi se popravila robna struktura potrebno je obezbediti kontinuirani priliv novih investicija. U tom slučaju mogli bi da ožive i neki značajni proizvodni kapaciteti, a da bi se to dogodilo potrebni su bolji poslovni ambijent, efikasnija državna uprava, jasne procedure i smanjenje poreskih nameta“, objašnjava on.

UZ 28 zaposlenih u plasteniku “Segal“ u Kraljevcima vredno radi i na desetine rojeva bumbara. Stigli su u Srem iz Belgije, jer se u našoj zemlji ovakvi “radnici“ gotovo ne mogu nabaviti. U svakom redu stabljika nalazi se po jedna žuta kućica – dom za bumbare koji oprašuju cvetove.

“Uveli smo najnoviji sistem proizvodnje organskog paradajza i potrebni su nam ovi insekti, ali ih do sada u Srbiji niko nije proizvodio, pa smo morali da ih uvozimo. Jedan čovek koji ima poljoprivredno gazdinstvo u okolini Sombora počeo je da ih uzgaja, ali nema ni približnu količinu koja bi zadovoljila potrebe svih proizvođača paradajza u Srbiji“, objašnjava vlasnik “Segala“ Aleksandar Janković.

Primena bumbara u oplodnji useva u zaštićenom prostoru počela je pre tridesetak godina. Od tada se toliko raširila da gotovo ne postoji savremena proizvodnja paradajza bez njih. Postoji mnoštvo prednosti u primeni bumbara, a najznačajnija je ušteda rada i značajno poboljšanje kvaliteta ploda uz povećanje prinosa. Proizvođači tvrde da je oplodnja upotrebom košnice bumbara mnogo bolja i zdravija nego kada se za to koriste hibridi ili zujalica.

U plasteniku “Sagala“ koji se prostire na tri hektara, kompjuteri kontrolišu sve – od temperature do količine hranljivih materija koje biljke potroše, a paradajz koji se ovde ubere je bez pesticida.

“Svake godine iz našeg plastenika na rafove u Srbiji, ali i inostranstvu, stigne oko 1.000 tona paradajza. Paradajz umesto iz zemlje, raste iz posebne podloge napravljene od kamene vune. Sve hranljive materije i neophodnu vodu dobija sistemom irigacije kojim upravlja računar. Na osnovu niza parametara on dozira količinu ’hrane’ koja je biljkama potrebna“,
kaže Janković.

Na spisku neobičnih stvari koje Srbija uvozi, osim bumbara su i ljudska kosa, ptičje perje, svinjska dlaka, prirodni sunđeri, specijalna dijamantska prašina. Među uvezenom robom je i konoplja, korali i sperma bikova. U Srbiju stižu i šibice, lampe, tegovi, veštačka kosa, cveće, naftalin…

Izvor: Novosti

Foto: adamr/Yayimages

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.