Gde je zaškripalo u lancu odgovornosti: Da li je Obrenovac morao da padne?

0

Možda se ovako katastrofalne poplave nisu mogle sprečiti, ali sve je više indicija da su ljudi iz Obrenovca mogli na vreme da budu evakuisani.

Četiri dana pre nego što je Kolubara potopila Valjevo i Obrenovac, a Jadar Loznicu, Hidrometeorološka služba rane najave upozorila je da postoji opasnost od poplava.

Poslali smo crveni alarm svim nadležnim institucijama još u subotu, a reka Jadar se izlila u sredu. Mi smo svoj posao odradili kako treba. Mogli su časovnik da navijaju po našim prognozama rasta Kolubare i Jadra. Moj je utisak da je sistem funkcionisao, ali da su razmere poplava tolike da naši kapaciteti odbrane nisu mogli da izdrže – kaže za “Blic” Dejan Vladniković, koordinator hidrometeorološkog sistema rane najave upozorenja RHMZ.

Međutim, ne misle svi da je sistem funkcionisao, pre svega jer je, prema nezvaničnim informacijama, signal za evakuaciju stanovništva Obrenovca dat tek 16. maja (u petak) u pola pet ujutro. A sat i po ranije neki delovi gada već su bili pod vodom metar i po.

Među njima je Vojin Nestorović, direktor za korporativne poslove Termoelektrane “Nikola Tesla” u Obrenovcu. On kaže za „Blic“ da je veče pre upozoravao predsednika opštine Miroslava Čučkovića na poplave.

Predložio sam da se uključe sirene, ali Čučković je mislio da bi to izazvalo paniku! Dovoljno je, rekao mi je, da idu kajroni na lokalnoj TV MAG. Znajući šta se sprema, to veče sam pomahnitalo zvao prijatelje i upozoravao ih da odmah pakuju stvari i beže. Veliki broj njih uspešno se evakuisao pre same katastrofe – rekao je Nestorović.

Ipak pre predsednika opštine u sistemu komunikacije su vodoprivredna preduzeća i Sektor za vanredne situacije MUP koji odlučuje o evakuaciji stanovništva.
Načelnik Sektora Predrag Marić ocenio je da se kataklizma u Obrenovcu nije mogla sprečiti.

Ne, nije bilo ni teoretske šanse. To je katastrofa koja se nije mogla sprečiti i nema ljudske odgovornosti za to što se desilo – rekao je Marić.

U “Srbijavodama“ nam je rečeno da su za ovo nadležne „Beogradvode“. Od njih, kao i od funkcionera grada Beograda, odgovor nismo dobili. Takođe ni Čučković nije hteo ovo da komentariše.

Dr Ratko Ristić, redovni profesor Šumarskog fakulteta i stručnjak za bujice i erozije, kaže da je intenzitet mogao biti manji, kao i žrtve i materijalne štete.
Izostale su preventivne aktivnosti u domenu antierozione zaštite bujičnih, slivova, održavanja postojećih objekata, čišćenja rečnih i potočnih korita od nanosa vegetacije i đubreta – kaže Ristić.

Izvor: Blic

Foto: nadlanu

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.