Kragujevčani u panici: Radnicima 65 odsto plate i 11 neradnih dana u septembru?

0

Na stotine zaposlenih u kragujevačkom FAS-u ovih dana je zabrinuto za svoju, ali, kako kažu, i egzistenciju firme u kojoj rade jer su dobili raspored pun neradnih dana za septembar i oktobar

Prema portalu iKragujevac.com, radnike je „na muke“ ovog puta stavio neobičan raspored radnih i neradnih dana u toku tekućeg meseca. Kako navode, spisak neradnih dana u septembru je dugačak: 8, 9, 15, 16, 22, 23, 24, 25, 26, 29 i 30. septembar, što je ukupno 11 dana, a za to vreme zaposleni primaju svega 65 odsto plate.

Odgovor na pitanje o čemu je zapravo reč sa portala su, kažu, u više navrata pokušali da dobiju ali, nažalost, bez uspeha.

Da stvar bude još gora, najavljen je ali ne i potvrđen sličan raspored neradnih dana za mesec oktobar

„Nesumnjivo je da bi eventualno zatvaranje ove fabrike bilo veliki gubitak za naš grad i sugrađane zaposlene u istoj pa se nadamo da će period lošeg poslovanja ubrzo proći, te da će radnici moći da nastave ustaljenim tempom, što predstavlja proizvodnju oko 600 vozila dnevno“, kažu na lokalnom sajtu..

Zabrinutost pokazuju a raspored potvrđuju i komentari ljudi ispod vesti na portalu, koji se predstavljaju kao zaposleni u Fijatu.

Ni oni ne znaju razlog „viška slobodnih dana“, pa samo pretpostavljaju da se radi o periodu praznoh hoda zbog slabijih narudžbi, ali se nadaju da je to privremenog karaktera.

Fijat automobili Srbija (FAS) i ranije su se susretali sa problemima zbog kojih su morali da smanjuju ili kratkotrajno obustvljaju proizvodnju, recimo kada je ceo Fijat imao prekid dostave delova od nekih partnera iz Italije, kada je u prekidu Barska pruga, i sl.

Da li se ovde radi samo o tome da su „u strahu velike oči“ ili je nešto ozbiljno u pitanju videće se ovih dana ali svaki potres u FAS-u, zbog njegovog ogromnog značaja za srpsku privredu, je veoma primetan.

To je najveći srpski izvoznik, i kada Fijat beleži lošije rezultate to se ne oseća samo u Kragujevcu, već i u ekonomskim bilansima cele srpske ekonomije, od izvoza, preko industrijske proizvodnje, do samog rasta (odnosno pada) BDP-a.

Izvor: Pressonline

Foto: Yayimages/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.