NE ZNATE NA ŠTA STE POTROŠILI NOVAC: Trikovi trgovaca kojima vas mame da trošite više

0

Lagana muzika, raspored artikala, lažne a zvučne akcije, ponude „tri za dva“ ili „jedan gratis“ samo su pažljivo smišljeni trikovi da bismo kupovali više.

Početni plan za kupovinu uvek je jasan – sa strogo određenim budžetom kupiti samo ono najneophodnije. Ipak, krajnji rezultat kupovine uvek je isti – kolica prepuna nepotrebnih sitnica i ozbiljno probijen budžet. Zanimljivo je da su potrošači u trenutku kada kupljene stvari plaćaju na kasi hipermarketa uvereni da im je potreban svaki artikal koji se nalazi u korpi. Tek po dolasku kući postajemo svesni količine stvari koje smo mogli i da preskočimo.

Kako ne bismo stalno padali na vešto smišljene trgovačke obmane, trikove i zavođenja, razotkrivamo nekoliko najčešćih.

Najbitniji proizvodi su u nivou očiju
Proizvodi koje trgovci žele da kupite nalaze se na nivou ravnog pogleda osobe prosečne visine. Manje popularni brendovi nalaze se ispod tog nivoa, zdraviji se nalaze iznad tog nivoa, dok su na nivou dečjeg pogleda smešteni slatkiši kako bi i sama deca mogla da ih uzmu i stave u korpu.

Raspored artikala nije slučajan
Svaki milimetar prodavnice uređen je s namerom da navede građane da potroše što više novca. Osnovne životne namirnice razbacane su po radnji, a hleb se obično nalazi na najudaljenijem mestu od ulaza kako bi se kupci prošetali po celom objektu, pogledali rafove i kupili i nešto što uopšte nisu planirali.

Sitnicama kod kase teško je odoleti
Najprofitabilniji odsek u svakoj prodavnici je izlaz, odnosno kasa. Žvake, čokoladice, grickalice, bombonice i sokići privlače kao magnet. Malo ko će u veliki market ući zbog žvaka, ali će još manje kupaca izaći iz prodavnice bez njih.

Lažna ograničenja trgovaca
U nekim prodavnicama trgovci se igraju s kupcima uvodeći razna „ograničenja“, pa se u pojedinim prodavnicama može naći natpis „najviše pet artikala po osobi“. Na taj način kupci stiču utisak da se radi o nečemu retkom, pa kupe i više nego što im je potrebno.

Cene koje završavaju sa 99
Stručnjaci objašnjavaju da smo naviknuti da broj 99 povezujemo s popustima. Budući da brojeve čitamo sleva nadesno, cenu od 999,99 dinara naš mozak shvata kao iznos od 999 dinara, a ne 1.000. Istraživanja su pokazala da potrošači na cene napisane malim fontom gledaju kao na povoljnije jer se u ljudskoj svesti fizička veličina preslikava i na numeričku.

Tiha i lagana muzika podstiče kupovinu
Uz laganu muziku sporije se hoda, ljudi su smireni, sporije razgledaju, sporije kupuju i troše više novca. Glasna i brza muzika tera ljude da se kreću brže i da troše manje, dok klasična muzika navodi na kupovinu luksuznijih i skupljih proizvoda.

Uzorci hrane bude apetit za kupovinom
Gladan čovek staviće u korpu mnogo više proizvoda od sitog. Na to igraju trgovci i proizvođači, pa često dele besplatne uzorke hrane koji otvaraju apetit i onima koji nisu gladni.

Komad ili pakovanje, pitanje je sad?
Neke proizvode možemo kupiti na kilogram, a neke po komadu, dok se neki prodaju na oba načina. Pazite na istaknutu cenu za kilogram jer vas cena po komadu može zbuniti.

Superpopust od 99 para
Trgovci često kupce mame natpisima „veliko sniženje“, „supercena“, „povoljno“ i slično. Međutim, pored proizvoda mora da stoji i pređašnja cena. Građani često zbog sitnih slova ne primete da je razlika između stare i nove cene ponekad svega 99 para.

„Tri za dva“ ponude
Iako je naizgled reč o vrlo primamljivoj ponudi, „3 za 2“, „5 za 3“, „jedan gratis“ i slične akcije najčešće su samo trikovi trgovaca kojima pokušavaju da se reše robe koja se slabo prodaje. Osim toga, često se ispostavi da je ušteda svega 20 odsto.

Nadlanu / izvor. Blic

Foto: Nadlanu Arhiva

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.