Kad EPS dobije kijavicu, mi dobijemo upalu pluća

0

Saradnja Instituta „Nikola Tesla” i „Elektroprivrede Srbije” odvija se u duhu Teslinih reči, na obostranu korist. Svi oni koji rade za EPS moraju da budu svesni da rade dobro zato što EPS radi dobro.

Reči Nikole Tesle izrečene 1936. godine povodom osnivanja instituta koji će poneti njegovo ime – „da će institut biti od velike koristi”, već odavno su moto poslovanja naše najstarije i vodeće naučno-istraživačke institucije u oblasti elektroenergetike. Elektrotehnički institut „Nikola Tesla” na toj osnovi obavlja svoju delatnost u oblastima istraživanja i izrade strateških studija, ispitivanja, merenja i praćenja rada opreme i izrade uređaja i sistema. Na premisi „biti od koristi” zasnovana je i dugogodišnja uspešna saradnja Instituta sa „Elektroprivredom Srbije”. Veze između EPS-a i INT-a su dugoročne i kvalitetne, one su i na različitim osnovama veoma važne i korisne, kako za državu tako i za EPS i Institut.

Dr Dragan Kovačević, direktor Instituta „Nikola Tesla” kaže da najveći deo svojih poslovnih i stručnih aktivnosti Institut obavlja za „Elektroprivredu Srbije, a oko 50 odsto prihoda ostvaruje od poslova sa EPS-om. Zbog toga je „Elektroprivreda Srbije” njihov strateški partner.
– Svi oni koji rade za EPS moraju da budu svesni da rade dobro zato što EPS radi dobro. Kad EPS dobije kijavicu, mi dobijemo upalu pluća – slikovito objašnjava Kovačević suštinu odnosa između EPS-a i INT-a.

On kaže i da Institut nikada ne bi dostigao ovaj nivo u stručnom smislu, da EPS nije bio otvoren i da nije pružio šansu Institutu.

– Odnos između EPS-a i INT je odnos poverenja, a „tajna” uspešne saradnje je da se prepoznaju potrebe „Elektroprivrede Srbije” i da se na njih odgovori na najkvalitetniji način – ističe Kovačević.

– Radeći na objektima EPS-a, stručnjaci Instituta bili su u poziciji da se upoznaju sa svim detaljima na postrojenjima i zahvaljujući tome mogli su da reaguju brzo. Njihova prednost u odnosu na druge konkurente je upravo dobro poznavanje sistema EPS-a. S druge strane, i zaposleni iz „Elektroprivrede Srbije” izlazili su u susret elektranama i pružali svu pomoć u savladavanju problema.

Institut je jedna od retkih institucija koja se bavi raznovrsnim poslovima: od izrade stručnih studija, ispitivanja objekata, procesa, sistema, generatora, transformatora, dalekovoda i kablova, do proizvodnje savremene tehnologije.

Uređaji koji se izrađuju u Institutu za EPS nisu serijske proizvodnje, oni se prave prema konkretnim parametrima i za konkretne objekte. Kovačević objašnjava da Institut ne bi imao šansu u serijskoj proizvodnji. Kada se radi nešto specifično i gde su male serije, to je za velike kompanije skupo i ne isplati im se pokretanje nove proizvodnje za malu seriju. I pored toga, 90 odsto ukupnog prihoda Institut ostvaruje na tržištu.

Poslednjih desetak godina Institut posluje kao sistem koji funkcioniše po određenim pravilima i u skladu sa procedurama, pa su usledili i vrlo pozitivni rezultati: ukupni prihod je povećan pet puta, prosečne plate tri puta, broj zaposlenih za 50 odsto, uz smanjenje prosečne starosti zaposlenih sa 47 na 40 godina, a u istraživačku opremu i infrastrukturu uloženo je oko tri miliona evra.

Potencijala za još čvršću saradnju ima i te kako, a u narednom periodu poslovi će biti na mnogo višem nivou. Kovačević smatra da su pred INT-om i EPS-om veliki zadaci. Po njegovom mišljenju, posla će u elektroenergetici tek biti, a u Srbiji ne bi trebalo da ima nezaposlenih elektroinženjera.

– Posla ima toliko da i kada bi sve kompanije mi počele da rade, teško bismo mogli da dostignemo savremenu elektroenergetiku – kaže naš sagovornik.

On kaže da se u svetu dešava jedna „tiha tehnološka revolucija” – na tragu ideja Nikole Tesle o slobodnoj energiji i prenosu električne energije razvija se nova elektroenergetika, koja se naziva energetski internet. Ona će počivati na pet stubova: obnovljivi izvori energije, decentralizovana proizvodnja, upotreba električnih automobila, akumulacija energije i upravljanje. Prva tri stuba doneće milione malih potrošača/proizvođača koji će se pojaviti u naprednoj, povezanoj energetskoj mreži. Svako domaćinstvo, svaka kompanija i svaki automobil moći će da trguje električnom energijom na slobodnom, ali tehnički, informaciono i zakonski regulisanom tržištu. U tom dinamičnom, promenljivom i fleksibilnom okruženju, nužne će biti tačke stabilizacije i održavanja pouzdanosti, raspoloživosti i regulacije sistema. To će pored klasičnih velikih izvora energiju obezbeđivati i akumulatori energije, počev od reverzibilnih elektrana, kondenzatorskih postrojenja pa do novorazvijenih hemijskih (vodoničnih) postrojenja. Električna energija će se, kako kaže naš sagovornik, razmenjivati na energetskom internetu, kao što se danas razmenjuju informacije.

– Srbija ima značajne potencijale da se uključi u novu tehnološku revoluciju, a Vlada Republike Srbije i Ministarstvo energetike s pravom insistiraju na promociji i podsticaju za veće korišćenje obnovljivih izvora energije i izgradnji kapitalnih kapaciteta klasične energetike – rekao nam je Kovačević.

– Akumulacija električne energije je svetski hit, a odgovor Srbije na to treba da budu reverzibilne elektrane „Bistrica” i „Đerdap 3”. Inače, Ministarstvo prosvete i nauke u sklopu projekata tehnološkog razvoja finansira nekoliko strateških projekata iz oblasti obnovljivih izvora i naprednih mreža, a akademske institucije u toj oblasti (Elektrotehnički fakultet u Beogradu, Tehnički fakultet u Novom Sadu, Elektronski fakultet u Nišu) školuju odličan kadar.

Instituti „Mihailo Pupin” i „Nikola Tesla”, kako objašnjava Kovačević, imaju značajne reference i potencijale i sve ukazuje da elektroenergetika jeste i mora da ostane prioritet srpske razvojne politike. Strane investicije su dobrodošle, strateška partnerstva pogotovu, ali oslonac mora biti na domaćem znanju i privredi. Kovačević podseća na jedan od osnovnih prirodnih zakona – zakon o slaganju sile, po kome rezultanta većeg broja čak i manjih sila, usmerenih u istom pravcu i smeru može biti ogromna, ali i veliki napori, ako su nesinhronizovani i deluju u različitim pravcima i smerovima – neće proizvesti nikakvo, a često i neželjeno dejstvo. Akteri i resursi srpske elektroenergetike treba da deluju u saglasnosti sa ovim zakonom, sinhronizovano i usaglašeno.

S. Roslavcev

HE „Đerdap 2”
Novi sistem pobude

Najnoviji sistem pobude koga je Institut projektovao i proizveo za potrebe „Elektroprivrede Srbije” montiran je na HE „Đerdap 2”. Naime, 3. septembra na mrežu je sinhronizovan deveti agregat dodatne elektrane HE „Đerdap 2”, koji je bio u produženom remontu. Time je sistemu dodato novih 27 megavata snage.

Ova sinhronizacija je obavljena pomoću novog statičkog sistema pobude sa digitalnim regulatorima napona i vodenim hlađenjem tiristorskih mostova, kojeg su projektovali, proizveli, i uz pomoć inženjera i radnika HE „Đerdap 2” instalirali stručnjaci Elektrotehničkog instituta „Nikola Tesla”. Kako je predviđeno planom modernizacije pobudnog sistema i na preostaloj desetoj mašini biće ugrađen novi sistem. Ugradnjom novog sistema pobude na desetom agregatu završava se modernizacija elektroopreme ove elektrane.

Ovaj sistem je u potpunosti kompatibilan sa budućom revitalizacijom agregata koja je više nego izvesna u skorijoj budućnosti. HE „Đerdap 2” spada u mlađe hidroelektrane (mlađa je jedino HE „Pirot”) i na njoj su se susretale čak tri tehnologije pobude: na po četiri agregata primenjene su ruska i „Končarova” tehnologija, a na dva agregata dodatne elektrane ugrađena je rumunska. Na čelu stručnog tima Instituta „Nikola Tesla” u ovom projektu je inženjer elektrotehnike Zoran Ćirić, koji je svoju karijeru započeo upravo u ovoj elektrani i bio u ekipi stručnjaka koja je sinhronizovala prvih osam agregata HE „Đerdap 2”.

Stručnjaci ističu da je ovo proizvod domaće pameti, sa komponentama vodećih svetskih kompanija. Naredni sistem pobude Instituta „Nikola Tesla” biće ugrađen na bloku A3 Termoelektrane „Nikola Tesla” u Obrenovcu. Većina pobudnih sistema u elektranama EPS-a proizvedena je u Institutu „Nikola Tesla” i to je jedan od poslova na koji su stručnjaci INT-a veoma ponosni. Prvi takvi sistemi postavljeni su na HE „Zvornik”, 1965. godine, a sa instituta kažu da se retko dešava da ispadne neki pobudni sistem u EPS-ovoj elektrani. Danas je Institut jedini proizvođač pobudnih sistema u Srbiji.
M. Drča

Foto: yayimages.com/ilustracija

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.