Danas je ĐURĐEVDAN: Zašto je Sveti Georgije omiljeni srpski svetac?

0

Iako nije doživeo ni tridesetu godinu, Sveti Georgije koga Srbi slave kroz Đurđevdan i Đurđic, jedan je od najvoljenijih svetaca zbog svoje srčanosti.

Prva asocijacija na njega je slika muškarca na konju kako ubija aždaju, i ona ilustruje svu moć i hrabrost ovog vojnika koji je krenuo Isusovim putem.

Pretpostavlja se da je rođen između 275. i 280. godine, u Kapadokiji (Mala Azija). Nakon očeve pogibije, sa majkom se seli u Palestinu, gde se posvećuje školovanju. Ubrzo biva primljen u rimsku vojsku gde je jako brzo napredovao – u dvadesetoj godini odlikovao ga je lično car Dioklecijan. Pošto se u to vreme dešavao progon hrišćana, Georgije raspušta robove, razdeljuje imanje i blago siromasima i glasno govori protiv progonitelja hrišćanstva.

Čuvši ovo, Dioklecijan ga baca u tamnicu na teške muke, no, hrabri vojnik nije poklekao i odrekao se hrišćanstva. Ni posle nekoliko dana mučenja surove metode nisu dale rezultat. Sve ovo posmatrao je veliki broj ljudi, među kojim i careva žena Aleksandra koja je i sama postala hrišćanka gledajući kako čudo božije spašava Georgija. Car naređuje da ih oboje pogube sečivom. To se zbilo 303. godine, Georgije nije doživeo ni tridesetu.

Na mestu njegovog groba počela su da se dešavaju čuda, a verovanje kaže da će Sveti Georgije pomoći svakom u nevolji ko mu se obrati.

Legenda o zmaju

U jezeru u blizini grada Lida, u Palestini, živio je ogroman zmaj, koji je meštanima obližnjeg grada Virita stvarao brojne neprilike. Zmaj je često izlazio iz jezera i proždirao ljude koji bi se našli u blizini jezera a pored toga, imao je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i umirali. Žitelji ovog kraja su se najzad obratili i svom vladaru za pomoć ali im on zapovedi, da bi se rešili svojih problema sa zmajem, da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod to prihvati i poče žrtvovanje dece.

Svakog jutra je po jedno dete bilo ostavljano kraj jezera. Na kraju je došao red i na ćerku tog vladara, jedinicu, koju okitiše i pripremiše za žrtvovanje. Dok je uplakana devojka stajala kraj jezera, pred njom se ukazao sveti Georgije, jašući na konju, sa kopljem u ruci.
Tad je i zmaj izašao iz jezera a Georgije je pojurio ka njemu i zabio mu koplje u čeljust, prignječivši ga za zemlju. Po Georgijevom naređenju, devojka vezuje svoj pojas zmaju oko vrata i vodi ga prema gradu. Gradski vladar i svi žitelji zbog toga primiše hrišćanstvo a u gradu ubrzo bude izgrađena i velika crkva posvećena presvetoj Bogorodici i svetom Georgiju.

Kult Svetog Georgija

Kult svetog Đorđa prihvatili su najpre viši slojevi srednjevekovnog društva. Za svog zaštitnika uzimali su ga viteški redovi i neki gradovi, da bi se brzo proširio i u narodu i postao rasprostranjen u celoj Evropi.
Narod ovog svetitelja ubraja u zaštitnike, od onih koje su ljudi u nevolji prizivali.

Veruje se da sveti Đorđe voli da se odazove nevoljnicima i da im pomogne. Pojavljuje se u obliku mladog viteza na konju, a naročito rado pomaže onima koji slave njegov dan.

Đurđic je porodična slava koja se proslavlja 16. novembra po novom kalendaru. Po crkvenom učenju to je dan kada je obnovljen hram svetog Velikomučenika Georgija u Lidiji, gde je položeno njegovo telo. Đurđic se slavi kao i svaka druga porodična slava kod Srba.

Za razliku od Đurđica koja je porodična slava, Đurđevdan je prolećni praznik za koji su vezana brojna narodna verovanja i magijske radnje. Đurđevdan se nekada proslavljao u celoj Srbiji kao početak letnje polovine godine – 6. maja, na dan smrti Velikomučenika Georgija.

Tada su se počinjali mnogi poslovi. Kod stočara, koji su naročito praznovali Đurđevdan,toga dana se stoka isterivala u planinu na letnje paše. Tada se klalo prvo jagnje čijom su se krvlju ukućani mazali počelu i obrazima, radi zdravlja. Smatralo se da na Đurđevdan veštice i druge zle delaju, zbog čega su seljaci palili velike vatre da bi zaštitili selo i sebe. Da bi bili zdravi i jaki tokom godine, ljudi su se kitili cvećem i biljem, opasivali se vrbovim i drenovim prućem. Ponegde se mladež ljuljala na drenovom drvetu da bi bila zdrava kao dren, a devojke su se valjale po zelenom žitu da bi im kosa rasla kao žito.

Izvor: Nadlanu, Ohridski prolog, Wikipedia, Mirjana Kandić

Foto: Uroš Predić, "Sveti Georgije", 1930; Paolo Uccello, "Saint George and the Dragon", 1458.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.