21. mart

0

1556 – Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer) spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I (Mary). Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio "Opšti molitvenik" na engleskom.

1556 – Kanterberijski nadbiskup Tomas Krenmer (Thomas Cranmer) spaljen je na lomači kao jeretik u vreme rimokatoličke reakcije kraljice Meri I (Mary). Kao glavni zastupnik verske reformacije u Engleskoj uveo je liturgiju na engleskom jeziku i sastavio „Opšti molitvenik“ na engleskom.

1685 – Rođen je Johan Sebastijan Bah (Johann Sebastian Bach), na čijem delu se temelji nemačka muzička tradicija. Savremenici su ga cenili kao virtuoznog orguljaša, a vrednost njegovog muzičkog dela otkrivena je početkom 19. veka u doba muzičkog romantizma, naročito posle Mendelsonovog (Mendelssohn) izvođenja Bahovog remek dela „Muke po Mateji“ (1829). U njegovom velikom opusu izdvajaju se i „Branderbuški koncerti“ i zbirka od 48 preludija i fuga za klavir.

1804 – Stupio je na snagu Napoleonov kodeks, francuski krivični i građanski zakon, kojim je car Napoleon I, tada „doživotni konzul“, reformisao pravosuđe.

1829 – U zemljotresu u Španiji je poginulo 6.000 ljudi.

1839 – Rođen je ruski kompozitor Modest Petrovič Musorgski, član kompozitorske grupe „Velika petorica“, predstavnik ruske nacionalne muzičke škole (opera „Boris Godunov“, klavirska kompozicija „Slike sa izložbe“).

1871 – Kancelar Oto fon Bizmark (Otto von Bismarck) otvorio je prvu sednicu Rajhstaga (parlament) novostvorenog Nemačkog carstva.

1884 – U Francuskoj su legalizovani sindikati.

1913 – Rođen je jugoslovenski književnik Ivan Goran Kovačić, autor poeme „Jama“ (1943), potresnog dela o zločinima u Drugom svetskom ratu u kojima je i sam stradao. Poema „Jama“ inspirisala je mnoge slikare, a muziku inspirisanu tim delom komponovao je Nikola Hercigonja.

1918 – Poslednjom nemačkom ofanzivom u Prvom svetskom ratu počela je druga bitka na reci Somi u Francuskoj.

1919 – Pod vođstvom komuniste Bele Kuna oborena je vlada u Mađarskoj i proglašena Sovjetska Mađarska Republika. Sovjetska vlada podnela je ostavku 1. avgusta, a vlast su preuzeli desni socijaldemokrati.

1945 – Britanski avioni su u Drugom svetskom ratu bombardovali sedište Gestapoa u Kopenhagenu, u kojem je poginulo više od 70 nemačkih nacista. Greškom su pogodili i francusku školu, gde je poginulo 86 dece i deset kaluđerica.

1952 – Kvame Nkrumah (Kwame) je postao premijer Zlatne Obale (kasnije Gana), kao prvi Afrikanac južno od Sahare na položaju predsednika vlade.

1960 – U južnoafričkom gradu Šarpvil ubijeno je najmanje 79 ljudi, a ranjeno preko 180 kada je policija otvorila vatru na mirne demonstaracije crnaca protiv rasističkog režima.

1960 – Rođen je brazilski automobilski as Ajrton Sena (Ayrton Senna), trostruki prvak sveta u „Formuli 1“ – 1988, 1990. i 1991. U Brazilu je imao status nacionalnog heroja i njegova pogibija u maju 1994. na stazi u Imoli, tokom trke za „Gran Pri San Marina“, doživljena je kao nacionalna tragedija.

1963 – Transferom 27 poslednjih zatočenika zatvoren je Alkatraz, po maksimalnoj bezbednosti čuven zatvor u zalivu San Franciska u kojem je nekada bio zatvoren gangster Al Kapone (Capone).

1975 – Privremeno vojno veće Etiopije na čelu s vođom pučista potpukovnikom Mengisto Haile Marijamom (Mariam) ukinulo je 3.000 godina staru etiopsku carevinu.

1991 – Na sednici Predsedništva SFR Jugoslavije postignut je dogovor da predsednici republika započnu pregovore o budućnosti savezne države. Prvi od ukupno šest takvih susreta održan je 28. marta u Splitu.

1991 – Zbog lošeg vremena i teškog dima od zapaljenih kuvajtskih izvora nafte, u Kuvajtu se srušio saudijski transportni avion. Poginuli su svi putnici u avionu – 92 senegalska vojnika i šest Saudijaca, članova posade.

1997 – Predsednici Rusije i SAD Boris Jeljcin i Bil Klinton (Bill Clinton) saglasili su se na samitu u Helsinkiju da smanje nuklearne arsenale dveju zemalja.

1998 – Kosovski Albanci održali su druge paralelne, nelegitimne parlamentarne i predsedničke izbore. Za predsednika nepriznate republike Kosovo izabran je Ibrahim Rugova, najistaknutiji lider kosovskih Albanaca u borbi za nezavisnost Kosova od Srbije.

1998 – U 88. godini umrla je ruska balerina Galina Sergejevna Ulanova, gotovo dve decenije vodeća balerina „Boljšoj teatra“ posle Drugog svetskog rata.

1999 – U napadu albanskih ekstremista na policijsku patrolu u centru Prištine ubijena su četiri srpska policajca.

2000 – Papa Jovan Pavle Drugi stigao je u prvu zvaničnu posetu Izraelu.

2001 – Holandska vlada potvrdila je slučaj šapa i slinavke i time postala druga zemlja u Evropi u kojoj se pojavila ta stočna bolest.

2002 – Papa Jovan Pavle II je prvi put javno saopštio da postoji veliki broj slučajeva seksualnog zlostavljanja maloletnika od strane katoličkih sveštenika, koje je optužio za gaženje zaveta i pridruživanje đavolu.

2003 – Južnoafrička Komisija za istinu i pomirenje označila je kraj svog rada. Komisija je osnovana 1995. godine da bi istražila kršenje ljudskih prava tokom aparthejda, tokom kojeg je vladala manjina belaca. Predsednik te Komisije, nadbiskup Dezmond Tutu je primorao vladu da na ime obeštećenja isplati 270 miliona dolara žrtvama kojih je bilo oko 20.000 i koji su svedočili o zločinima koje su pretrpeli u tom periodu.

2003 – Američke snage raketirale su palate iračkog predsednika Sadama Huseina i ključne državne institucije u Bagdadu. Osam britanskih i četiri američka vojnika su poginuli kada se helikopter srušio na iračkoj granici, i oni su prve žrtve iračkog rata.

2005 – U Parizu je umro poznati srpski komentator, novinar i jedan od osnivača nedeljnika „Vreme“ Stojan Cerović (56).

2006 – U Parizu je umro Bernar Lakost (Bernard Lacoste) koji je više od 40 godina bio na čelu carstva Lakost, svetski poznatog po polo majicama sa krokodilom.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.