Metneš jaja, metneš sir, kajmak, mutiš i gotovo

0

Sajam turizma od 26. do 29. aprila

Grčka, nekoliko praznih mesta, pa Turska, Bugarska, Crna Gora, Tunis i Egipat, mala je top-lista najatraktivnijih ovogodišnjih letovališta za Srbe. Ako je suditi prema onome što se moglo videti na 29. sajmu turizma, više od 50 odsto građana Srbije koji se odluče za letovanje na nekim od stranih mora putovaće ove godine u Grčku

Sličan mentalitet, zelenoplavo Egejsko i Jonsko more, sirtaki, giros, pristupačne cene, relativna blizina, ali i nešto bolja kupovna moć u odnosu na prošlu godinu, ono su što kao magnet privlači srpske turiste ka grčkoj obali, tvrde turistički poslenici okupljeni na Sajmu turizma, koji traje do 29. aprila na Beogradskom sajmu.

Kad su cene u pitanju, većina turističkih organizacija tvrdi da se cene nisu znatno menjale u odnosu na prethodnu godinu. Letovanje za samo devet evra u zakupu apartmana u Grčkoj u predsezoni, preko „prosečnih“ 300 evra u špicu sezone, do aranžmana koji staju oko 5.000 evra.

Kako smo mogli da primetimo najjeftinije je letovanje na selu, od oko 10 evra dnevno uz tri obilna obroka i prateće aktivnosti. Za plići džep i ove godine biće primamljiva i Crna Gora, Bugarska i Turska…

Broj građana Srbije koji mogu da sebi priušte letovanje veći je iz godine u godinu, tvrde turistički radnici. Našim ljudima ne pada teško da uštede nešto novca za letovanje. Ako je suditi, prema rečima Bojana Dimitrijevića, ministra trgovine, turizma i usluga Srbije, srpska linija turizma se kreće uzlaznom putanjom.

Prioritet srpskog turizma je ulaganje u hotelski smeštaj i infrastrukturu, u koju bi godišnje trebalo uložiti od 30 do 50 miliona evra, rekao je Dimitrijević.

Uz podsećanje da je cilj srpskog turizma da do 2015. godine devizni prihod od turizma, bude dve milijarde dolara, Dimitrijević je otvarajući Sajam rekao da bi ove godine prihod Srbije od turizma mogao da iznosi 500 miliona dolara.

Bogata sajamska ponuda, za svakog po nešto, banje, planine, mora, reke, sela, egzotične destinacije, uz ulaznicu od 250 dinara i malo volje, virtuleno putovanje po Beogradskom sajmu turizma može da počne.

Gde je šarenilo, marame i kecelje, starinske slane i slatke đakonije, tu su i žene okupljene oko Udruženja “Zlatne ruke” iz Ljiga. Sve su prava turistička razglednica Srbije, pričljve i gostoljubive, predusretljive i vesele. Neguju tradiciju, spremaju stara srpska jela, bave se starim zanatima. Ima ih osam, različitog su godišta (od devojke rođene 1984. godine do baka od oko 70 godina). Uz pomoć USAID-a kreirale su i svoj sajt, i kompjuteri im nisu nepozanica, iako su dobar deo života provele u kuhinji ili radeći poljske radove.

Kuhinjske krpe zvane „kuvarice“ s napisima “Kuvarice manje zbori da ti jelo ne zagori“, „Danas čekam dragog gosta, pa mi jela treba dosta“, „Lebac pečem, pesmu pevam, ah moj dragi što te nema“… sastavni su deo, kako se to moderno kaže, brendinga ovih žena.

„Svaka uredna domaćica je imala ove krpe iznad šopreta, to je značilo da je ugledna, čista, sposobna“, objašnjava nam Stojana Milinković. Njoj, iako je već u godinama, nije teško da veze, voli da peva i pravi dobra jela.

„Počela sam da vezem kad sam završila osnovnu školu, dalje se nije išlo i sve si morao da učiš – vezeš, štrikaš, mesiš hleb, predeš, muzeš krave… bez tog se devojka nije mogla udati. Ja sam se udala u 17 godina“, pripoveda nam Stojana o nekim prošlim vremenima.

Još se ne bave seoskim turizmom, ali kažu da je i to u planu, a u međuvremenu spremaju stara domaća jela za bankete, slave, sve po narudžbini.

„Mi ručno razvlačimo kore za pitu, pa ih malo pečemo. A gibanicu praviš tako što metneš jaja, metneš sir, kajmak, mutiš i gotovo“, objašnjava nam Milka Savić koja je prvu gibanicu napravila kad je imala 12 godina.

Poseban akcenat na ovogodišnjoj turističkoj ponudi Srbije je na seoskom turizmu. Najnaprednije područje, kad je u pitanju ovaj vid turističke ponude, za sada je Vojvodina. Kao posebno zanimljiva mesta izdvajaju se Kremna kod Užica, Knić, vojvođanski salaši…

„Interesovanje za seoski turizam je veliko, s obzirom na to da je ovaj vid turizma kod nas tek u razvoju. Od stranih turista za srpska sela su posebno zainteresovani Francuzi“, objašnjava Jagoda Jovičević, zadužena za seoski turizam u Turističkoj organizaciji Srbije. „Strani gosti su se zasitili skupih hotela, pa se vraćaju prirodi i zdravoj hrani, ovo je svetski trend i postoje gosti spremni da odvoje dosta novca za ovaj vid odmora“, kaže Jagoda Jovičević koja je u Turističkoj organizaciji Srbije zadužena za seoski turizam.

Posebna lepota ovog vida turizma leži u činjenici da je za selo zainteresovano i dosta mladih ljudi iz dijaspore, koji i na ovaj način žele da se približe domovini svojih roditelja.

Turistički tradicionalisti i svi oni kojima je sinonim za letovanje brčkanje u nekom od mora opsedaju štandove Argus Tursa, Džoli trevela, Kontikija

Aleksandar Vučković, menadžer Argus tursa, priča nam da je Grčka najatraktivnija destinacija. „Parga je novootkriveno letovalište u Grčkoj, to je naše otkriće od prošle godine, ovu destinaciju svi hvale. Nalazi se na zapadu Grčke ispod Krfa i za ovu destinaciju se traži karta više“, objašnjava Vučković

„Za skoro sve destinacije cene nisu veće u odnosu na prošlu godinu, a u Grčkoj su cene vanpansionske ponude veće u proseku za oko 10 odsto, Turska je ista kao i 2006. godine, a u Bugarskoj su možda malo veće cene zbog ulaska ove zemlje u Evropsku uniju“, kaže Vučković.

I na štandu Kontikija najtraženija je Grčka, pa Turska, Tunis, Egipat.

Prema rečima Milice Žarković, predstavnika za štampu Kontikija, ova agencija organizuje i letovanje u Hrvatskoj, Italiji, Španiji, ali i Patagoniji.

„Sastavni deo naše ponude su i evropska letovališta – Majorka ili Sicilija, kao i daleka interkontinentalna putovanja. Nedavno su se vratili putnici iz Papue Nove Gvineje. Za 1. oktobar organizujemo putovanje u Patagoniju, a ovaj aranžman staje 5.000 evra i sve je popunjeno. Turiste pre svega Patagoniji privlači netaknuta priroda, a predvideli smo i obilazak brodom Ognjene zemlje u doba parenja kitova“, ispričala nam je Milica Žarković, koja kaže da se za ovakav vid putovanja uglavnom odlučuju stariji građani sa stranim penzijama.

Ako ste možda pomalo jugonostalgičar, ali i osoba koja voli lepotu Alpa, odmor možete potražiti i u Sloveniji. Turistička organizacija Slovenije aktivno učestvuje na Sajmu sa bogatom ponudom banja, planina, slovenačkih sela, čuvenih Alpi, nezaobilaznih lepota Bleda.

Nataša Gradišar iz Turističke organizacije Slovenije kaže da je interesovnje građana Srbije za turističku ponudu Slovenije veće nego ranijih godina. „Imamo više gostiju iz Srbije, ali izgleda da su gostima iz Srbije i dalje problem cene. Od kad je Slovenija prešla ne evro i kod nas su cene porasle, ali nadamo se da će u godinama koje dolaze gostiju iz Srbije tek biti i u Sloveniji“, kaže Nataša Gradišar.

A, ako volite glamur, a novca nemate na pretek, letujte u Beogradu. Pored Ade, Kalemegdana, crkvi i muzeja, od pre pet godina jedna od nezaobilaznih destinacija postaje i Kraljevski kompleks na Dedinju. Za 350 dinara možete videti mesto na kojem su, bez obzira na ideologiju, voleli da borave oni koji su imali u određenom trenutku vlast.

Kraljevski kompleks porodice Karađorđević (Stari i Beli dvor) drugi put biva predstavljen na Sajmu turizma. „Kraljevski kompleks je jedinstvena ambijentalna celina, spoj francuskih i engleskih uticaja i Versaj u malom. Ovo je prostor na kojem imate priliku da doživite deo bogate srpske istorije. Kraljevski kompleks svake godine posećuje sve više turista, jedna trećina je iz inostranstva, najviše je Amerikanaca, Kanađana, Britanaca“, ispričala nam je Tijana Borić, kustos Kraljevskog kopmleksa.

Na ovogodišnjem sajmu turizma učestvuje 36 zemalja. Prvi put organizovano su nastupile Austrija, Izrael, Poljska i Indonezija, a zajednički nastup imaju i turističke agencije iz Italije.

Predstavljaju se i turističke organizacije Tajlanda i Brazila, a turistička ponuda Crne Gore predstavljena je na celokupnom prostoru hale tri.

Tekst: Danijela Tadić
Foto: Marko Risović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.