Šišanje

0

Mladi koji se nikad ne smeju

Deca sve upijaju i dobro i zlo. Šta se sve moglo desiti u glavi jednog deteta koje je, 90-tih godina posle crtaća za „laku noć deco“ gledalo i dvosatni dnevnik sa scenama koje su prevazilazile sve mogućnosti

Optimisti i svi oni koji veruju u svetliju stranu čoveka sigurni su da su mladi mahom uspeli da se odupru gluposti i nasilju. Dugi, mnogo skeptičniji ili realističniji, stalno ukazuju ne jednu grupu malih ali preglasnih nasilnika koji su uvek spremni da „svima pokažu“. Supkulturnom grupom, rastrzanom između Al Kaide i Majn Kampfa, spremnom da svakom čitaju lekcije, onima koji su stalno u ratu, bavi se u reditelj Stevan Filipović u filmu „Šišanje“.

Bez namere da drži predvanja „Šišanje“ je priča o mladim ljudima koji se nikad ne smeju. Film na dokumentaristički način prati mladog, talentovanog i asocijanog matematičara Novicu. On je gimnazijalac koji sve radi do kraja, dovoljno iteligentan, ali nedovoljno pametno da se odupre zovu grupe. U želji da bude neko i nešto, ima devojku i ortake, Novica ulazi u vrzino kolo daleko prefriganijeg Relje i dokazuje matematičkom preciznošću pravilo da je inteligencija u grupi manja za oko 30 odsto.

Glumac Nikola Rakočević daje sjajan presek ličnosti glavnog aktera, Relje, koji od nesigurnog „štrebera“, postaje vođa skinhedsa. Svakim titrajem tela i živopisnim transformacijama Rakoćević na ubedljiv način uvlači gledaoca u pakao jednog pubertetlije, koji od preplašenog tnejdžera preko noći postaje čovek koji želi da u tuđim očima da vidi samo strah.
 
Lukavog izmanipulisanog manipulatora – Relju, vođu navijača tumači Viktor Savić, koji je za potrebe filma prikazao odličnu moć preobražaja u najbukvalijem fizičkom smislu. Predrag Ejdus u upečatljivoj epizodi isijava lažan autoritet i harizmu profesora i velikog patriote i još većeg ljubitelja novca Hadži-Tankosića, Srđan Miletić je ubedljv u svom tragi-komičnom liku novokomponovanog biznismena. Bojana Novaković u ulozi Mine je devojka koja se odlično snalazi u ambijentu surovog i sivog sveta slepog za lepotu, ali uvek jasno preciznog kad treba da se osudi čovek ili opazi boja kože.

Jasnom pričom bez metafora tim, reditelj Filipović i scenarista Dimitrije Vojnov, direktnim izjavama u kojima će se lako prepoznati političari, biznismeni, estradne ličnosti, policajci pravi dobro zaokuženu celinu s jasnim zaključkom. Dovoljno jasnim da se film može prikazivati u školama, ali i dovoljno kompleksinim za ukus akademije nauka.

Film koji se maestralno poigrava lažnim autoritetima i veličinama i koji opominje na svoj način na Leopardijeve reči da svet ceni uspeh, a ne vrednost. Svi su s razlogom prozvani, jer na kraju svi smo krivi počevši od uzornih građana koji neće da se mešaju, seljaka na pijaci koji gleda svoja posla, sivih eminencija, popova, roditelja, policajaca koji neće da rade svoj posao jer im je mala plata, ali i same dece. Svi su krivi i svi su odgovorni za ono što jesu.

Srpski film je posle mnogo godina dobio jedan jasno angažovan film, koji je jasan u stavu da deca koja divljaju nisu samo deca, već nekad, na žalost i svirepe ubice. Za one koji još vrte glavom i smatraju sve to plodom mašte reditelja i ekipe filma na kraju sledi otrežnjnje u detaljnom popisu svih žrtava onih koje su ubila „samo neka deca“.

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.