Fitnes i dug život

Biti fit ali punačak nije dovoljno za dug i zdrav život žene, višak kilograma sam po sebi sasvim sigurno joj "krade" neku godinu života čak i ako naporno i uporno vežba i posećuje fitnes klubove 

"Doskora je vladalo uvreženo mišljenje da žena, ako je izuzetno fizički aktivna, ne treba da brine o telesnoj težini, o načinu ishrane a ponajmanje o dijeti. To je potpuno pogrešno i obmanjujuće gledište" - kaže dr Frenk Hu sa Medicinskog fakulteta U Harvardu.

Rezultati istraživanja na 116.500 žena, upravo objavljeni u Medicinskom žurnalu "Nove Engleska", bili su zasnovani na upitniku koji su u svakodnevnoj praksi koristile babice i medicinske sestre od 1976. godine kao i na podacima iz istorija bolesti pa i smrtovnica. 

Ras, dva, tri...

Žene koje su bile fizički aktivne ali gojazne dva puta češće su izložene riziku da umru pre žena koje su fizički aktivne ali i mršave. Dame koje su se slabo kretale ali su bile vitke takođe će ranije umreti ali će žene koje su se slabo kretale a pritom bile debele dva puta češće umirati od drugih koleginica.

"Fizička aktivnost ne smanjuje mortalitet zbog debljine. Ali i biti vitak takođe ne predstavlja protivtežu riziku nekretanja" - naglasio je dr Hu.

Profesori Dejvid R. Džejkobs i Mark A. Pereira sa Univerziteta Minesota primetili su da je istraživanje zasnovano na izveštajima babica i medicinskih sestara i nije obuhvatilo lake do umerene fizičke vežbe i aktivnosti.

(old_image) Sa svoje strane, dr Timoti Čerč sa Instituta Kuper, koji se dugo bavi istraživanjima uticaja vežbi na zdravlje žene, pozdravio je nalaze. "Ako ste vitki a pritom lenji i slabo pokretni ne zvaravajte sami sebe. Još uvek spadate u visoko rizičnu grupu, morate postati fizički mnogo aktivniji" - njegov je savet.

Jedno ranije istraživanje koje se bavilo efektima liposukcije, hirurškog uklanjanja naslaga sala i drugih operativnih zahvata kod pregojaznih, ustanovilo je da je trajni gubitak kilograma najbolja i dugoročna preventiva protiv dobijanja šećerne boleti. 

Fiskultura i rupa na kašici

Jedno istraživanje švedskih lekara, koje je poredvodio dr Lars Sjestrom sa Univerzitetske bolnice Sahlgrenska u Geteborgu, obavljeno je na 4.000 osoba od kojih je polovina prošla kroz operativno odstranjivanje suvišni masnih naslaga. Drugoj polovini savetovano je da iz osnova promeni navike u ishrani i da se uzdrži od odlaska "pod nož".

Posle dve godine, pripadnici grupe operisanih izgubili su 23 odsto od svoje originalne težine dok su oni u uporednoj grupi gotovo zadržali težinu. Posle deset godina uporedna grupa dobila je u proseku 1.6 odsto težine. U isto vreme, grupa operisanih vratila je veći procenat težine - ali još uvek 16 odsto manje od originalne težine.

Mnogi operisani pacijenti tegobe sa dijabetesom sveli su na minimum a u nekih je čak sprečeno njegovo pojavljivanje. Nivo masti u krvi, trigliceridi, bio je znatno niži dok im se značajno povećao nivo takozvanog "dobrog holesterola".

Ipak, stanje s krvnim pritiskom i opštim nivoom triglicerida i holesterola među pacijentima koji su se podvrgli hirurškom uklanjanju viška masnih naslaga nije takvo da ga preporučuju kao "idealan lek protiv debljine".

BOSTON, 24. novembar 2008. (FoNet)