Zdrava duša za zdravo telo

Na jednom egipatskom papirusu, starom više od 3500 godina, zapisana je činjenica da stres izaziva bolest.

"Naučnici su do danas došli do spoznaja kako nastaju bolesti i kako na njih možemo pozitivno da delujemo. No, zagubilo se to staro znanje  koje ističe kako su telo i duša uvek povezani", kaže Volfgang Hercog, direktor Klinike za psihosomatiku i opštu medicinu Univerziteta u Hajdelbergu.

Svođenje medicine samo na proučavanje tela ograničilo je njenu delotovornost. Danas je poznato da kod bolesti, kao što su astma, alergije i neurodermitis veliku ulogu imaju i duševna opterećenja, isto kao i kod srčanih obolenja i dijabetesa, tipičnih bolesti u evropskim zemljama. Te bolesti moguće je znatno bolje lečiti ako se istovremeno leči i njihov duševni sklop, no to zahteva mnogo vremena i povećava troškove lečenja.

Gotovo se nigde ne sprovode preventivne mere za bolesti kojima je uzrok duševno opterećenje, bez obzira što su, u međuvremenu, poznati brojni uzroci.

Naučnici sa Univerziteta u Ulmu utvrdili su, na primer, da nezaposlenost doprinosi da se ljudi više razboljevaju. Isto tako na zdravlje negativno utiče neobuzdani priliv informacija jer se pri tome vrlo teško orijentisati.

Nisu svi u stanju da se odupru poplavi različitih informacija i da sačuvaju kontrolu nad svojim životom i aktivnostima. Studija u kojoj je sprovedeno istraživanje među umetnicima jasno je pokazala povezanost različitih činjenica koji doprinose zdravlju.

Profesor Rajner Matijas Holm, stručnjak za psihijatriju, psihoterapiju i psihoanalizu Univerziteta u Hajdelbergu kaže: "Istraživanja jasno pokazuju kako su pesnici koji doživljavaju uspeh i uz to još dobro zarađuju, bolje zaštićeni od psihičkih oboljenja".

I kod ljudi drugih profesija koji moraju da rade sve više i brže i nemaju vremena ni za sebe, ni za porodicu i prijatelje, takođe nestaju jasne strukture i priznanje za njihov rad. Ti se ljudi osećaju zbunjenim jer nemaju vremena da u miru prožive i srede svoje doživljaje. Tamo gde nema dovoljno opuštenosti, vremena i mira, nema ni kreativnosti. Tu su i stvari koje ubijaju svaku kreativnost: alkohol i stalna izloženost medijima, što uništava svaku mogućnost asocijativnog, mirnog razmišljanja.

Brojne azijske zemlje doživele su ogroman skok tokom proteklih nekoliko decenija i pretvorile se od zemalja s poljoprivrednom strukturom stanovništva u savremena industrijska društva, pri čemu je zapadnjački životni stil potisnuo tradiciju i religiju. Posledica je znatan porast psihičkih oboljenja u tim zemljama.

Sve brži napredak vodi do biološke granice podnošljivosti. Svaka generacija uči nešto novo i potpuno drugačije. Pritom postoji opasnost da se izgubi kontinuitet i stabilnost u društvu.
Do sada se evolucija odvijala tako da se stalno usvajalo samo oko 25 odsto novih znanja, a ostalo je ostajalo isto i samo se postupno razvijalo. Taj bi model sada mogao da izmakne kontroli.

Ni jedan organizam ne može podneti stalne promene. Globalizacija u celom svetu dovodi do vrlo brzih promena u načinu rada i života. Sledećih godina trebalo bi računati na velike klimatske promene i suočiti se sa sve skupljom naftom. Skupa pogonska goriva dovešće do promene ukupne svetske trgovine jer će transport s udaljenih destinacija bit preskup. Uz to, trebalo bi računati i s prilivom izbeglica koje će napuštati područja u kojima život više neće biti moguć, kao i ratna područja i zemlje zahvaćene dubokom ekonomskom krizom. Sve će to, naravno, itekako uticati na opštu zdravstvenu sliku ljudi. 

HAJDELBERG, decembar 2008. (FoNet)