Kad domaćice postanu demoni

Seoske žene koje ni četiri muškarca nisu bila kadra da obuzdaju, a i kako bi, kada su one pod vlašću viših sila. Rusalje, znane kao i padalice, su žene koje su tradicionalno na praznik Duhove padale u ritualni trans i tada razgovarale sa mrtvima i predviđale budućnost. Naziv rusalje nose po rusalkama, šumskim i vodenim vilama.

Koju bi muku danas predvidele teško je zamisliti, jer rusalja skoro više i nema. Najviše ih je bilo u selu Duboka na Homolju, a prema nekim predanjima poslednja prava rusalja je "pala", pre Drugog svetskog rata. Od tada se pojavi po neka vešta kopija, ali znalci tvrde, original nikada.

Igle im ništa ne mogu

Žene iz sela Duboka na Homolju nekada su sa nevericom dočekivale praznik Duhova. To je vreme kada rusalje imaju mogućnost da se sretnu sa mrtvima. Po zapisima pomodre, ukoče se i nikavu bol u transu ne osećaju.

Britanski lekari su pisali da su ženama u transu koje ne raguju na bol, a doktor Milorad Dragić, ispitivač narodnog života Srba tvrdi da ove žene na ubod igle nisu reagovale.

Domaćice - demoni na jedan dan

Ritual prati igranje oko rusalje sa mačevima, pelinom i belom radom - biljkama koje bi trebalo da spreče ulazak zlih duhova u rusalju. Svedoci ovog običaja tvrde da ženu koja padne ni četiti muškarca ne mogu da savladaju. Kako se govorilo, obične domaćice postaju tokom jednog dana deomoni.

Sve počinje tako što se rusalja, pre nego što padne u trans, oglasi vriskom. Posle pada na zemlju ona ulazi u stanje transa i potpuno je nesvesna događaja koji se dešava oko nje.

Histerija i nervna iscprljenost

Žena na Homolju je morala da ustane pre svih, da pomuze krave, spremi doručak, napoji ukućne, prebaci motiku preko ruke i krene na polje, u kojem se ne retko i porađala.

Krajem prošlog i pocetkom ovog veka etnolozi su u istocnoj Srbiji zabeležili ritualne transeve u homoljskom selu Duboka. Lekari su ovu pojavu objašnjavali kao posledicu histerije i nervne iscrpljenosti.

U knjizi "Vlaška magija" Jasna Jojić Pavlovski beleži slučaj Radmile Novaković iz zaseoka Vojvodani kod Donjeg Milanovca.

- Ne znam ni kako ni zašto sam odabrana ali moram da pomognem svakome ko od mene traži rešenje za zdravstvene, ljubavne ili bilo koje druge probleme. Iako mnogo patim, a posle transa sam danima potpuno bespomoćna, ovo osećam kao svoju dužnost, kao iskupljenje. Ranije nisam htela nikoga da primam pa sam se mnogo mučila. Sad znam da i gušter koji gmiže do kamena čini to jer ima svoje muke - priča Radmila.

Žene iz ćoška

Prastari kult rusalja, tokom vremena, pretrpeo je društvene transformacije, a danas je živ uglavnom u tumačenju folklornih društava. Rusalje se pominju još u 13. veku a kasnije o njima piše i Jovan Cvijić.

Naučnici kažu da je uglavnom reč o ženama sa društvenih margina, koje su na ovaj način htele da osiguraju sebi status u društvu. One same govore dasu ovaj "dar" nasledile od majki i baka, koje su isto padale.
Zbog svega nisu želele da se "izleče" kađenjem bilja ili čitanjem jevanđelja po manastirima.

U knjizi "Požarevački almanah" ostalo je zapisano da posmatrači misle da je padanje u trans posledica autosugestije.

Veruje se, po jednoj legendi, da su rusalje nastale posle tuče devojaka kraljica na obližnjem brdu Gložu.

Film "Gaura Mare" scenariste i reditelja Vojislava Marjanovića jedan je od poslednjih filova o rusaljama. Film je pre skoro deset godina prikazan na smotri etnološkog filma u Kučevu.

Marjanović objašnjava da su rusalje u dubokoj vezi sa prastarim verovanjem u zagrobni život.

- Pojedini lekari su tvrdili da je reč o nekoj vrsti epileptičnog napada ali pri tom nisu obraćali pažnju na psihodeličnu muziku u tom ritualu kao i autosugestiju kod žena koje se pripremaju za ovaj čin - tvrdio je Marjanović.

Predvidele Drugi svetski rat i Nato bombardovanje

Rusalje, su kao neobjašnjiv fenomen, na Duhove, jedini praznik u godini, proricale. Priča se da su predvidele ubistvo kralja Aleksandra, početak Drugog svetskog rata i čak NATO bombardovanja. Najavljivale su i mnoge druge, kataklizmične događaje poput velikih suša i nerodnih godina. U stanju samrtnog zanosa komunicirale su sa mrtvima i prenosile njihove poruke. Nakon povratka iz transa koji može da traje i do par sati, nisu bile svesne ni jedne izgovorene reči.