Laibach za Nadlanu.com: Nismo deo YU scene!

Laibach, jedan od omiljenih i najuspešnijih bendova sa prostora bivše Jugoslavije, ponovo dolazi u Beograd. Ovog puta će osvojiti Beogradsku arenu na "IQ Festivalu", 9. juna. U isto vreme u bioskopima se daje film "Iron Sky" za koji su radili originalnu muziku.

Članovi benda Laibach podelili su s portalom Nadlanu.com niz svojih utisaka - od IQ Festivala i Merilina Mensona, preko muzike na ex-Yu prostorima '80-ih, do rada na filmu "Iron Sky".

Kako vam zvuči ideja i koncept IQ Festivala u Beogradu?

Laibach: Jedino što znamo o ideji i konceptu festivala je da od publike traži određenu inteligenciju u percepciji i očekuje od nje da misli svojom glavom, što je u praksi - a naročito na skupovima te vrste - jako teško proveriti. Možda se u tom smislu od publike traži previše, pa bi se moglo dogoditi da na kraju niko ne dođe. A možda će se baš zbog toga dogoditi suprotno i dvorana će biti krcata publikom sa visokim IQ.

A koliko vam je značajno što na njemu učestvujete uz Merilina Mensona?

Laibach: Merilin Menson je svakako veliki umetnik i pametan čovek sa dovoljno visokim IQ da bi i njemu trebalo nešto da znači da na festivalu učestvuje zajedno sa Laibachom, koji je 89’, kad se Mensonova grupa tek formirala, iza sebe već imao 8 albuma i seriju koncerata u Beogradu, u Jugoslaviji, Evropi i u Americi.

Koliko se razlikuje stvaranje muzike za autorski album i za film? Šta vam je "lakše"?

Laibach: Na autorskom albumu muzika je u prvom planu, a na filmu u sekundarnom. Tu je njena funkcija prvenstveno podređena slici, gde zvučno podupire fabulu filma. To su dva potpuno različita principa stvaranja od kojih svaki ima svoja pravila. Ništa od toga nije “lakše” od drugoga.

U poslednje 32 godine, koliko postojite, šta je najznačajnije što se promenilo u vašem stavu prema muzici/bini/publici?

Laibach: Ništa se bitno u našim stavovima nije promenilo.

Muzička ex-Yu scena pre tri decenije i danas?

Laibach: Mi nikada nismo zaista bili njezin deo, ni tada ni danas, zato o njoj teško sudimo.

Nakon "Laibachkunstderfuge" i desio se saudtrek za film "Iron Sky"... Imate li u planu novi album?

Laibach: Upravo je izašao novi dupli (živi) album sa snimcima koncerta iz našeg nedavnog nastupa u Tate Modern - "Monumental Retro-Avant-Garde". Uskoro izlazi još i posebna kompilacija za Mute, nazvana "Reproduction Prohibited (Introduction to Laibach)", a na jesen dupli album "Laibach Revisited". U međuvremenu spremamo materijal za nove albume, koje planiramo za sledeću godinu.

Kakvo je iskustvo rad na filmu? Kako ste doživeli ceo neobičan koncept filma “Iron Sky” i kako je to sve uticalo na muziku?

Laibach: To je bio veliki projekt i ceo je proces rada bio veoma kompleksan. "Iron Sky" je u nekom smislu parafraza Čaplinovog "Velikog diktatora", jednog jako bitnog filma za Laibach, pa nam zbog toga njegov koncept nije bio toliko neobičan. Naprotiv, bio nam je dovoljno inspirativan da nismo imali večih problema sa kreacijom muzike za njega.

VHS kaseta sa vašim kultnim nastupom u SKC-u osamdesetih danas se čuva kao pravi rarirtet. Kakve emocije vas vežu za taj period? Da li i vi snimak ovog nastupa doživljavate kao jedan od značajnijih muzičkih dokumentaraca, kao što mi, fanovim to doživljavamo?

Laibach: Jako dobro pamtimo neke naše nastupe u Beogradu iz '80-ih. Pre svega je to naš prvi koncert u BG '82, pa koncerte '84, '87, a naročito pamtimo dva koncerta 27. i 28. aprila 1989 u SKC. Zapravo svi su se ti - i još neki drugi naši koncerti dogodili u SKC - pa bi se na tom mestu možda mogli zahvaliti toj legendarnoj dvorani za sva ta gostoprimstva.

Na kom filmu bi voleli da ste radili muziku ili da se pojavite?

Laibach: Na filmu "Playtime" Žaka Tatija.

Ko vam se od aktuelnih muzičara iz regiona i sveta danas posebno dopada i zašto?

Laibach: Nećemo nabrajati da ne bismo zaboravili nekoga ko to ne zaslužuje.