Nikola Zorić, "Kontrast": "Najbitniji su iskrenost i ljubav prema muzici"

Kada ispred sebe imate multitalentovanog muzičara i elokventnog i svestranog čoveka kakav je Nikola Zorić, možete sa njim da pričate o mnogo čemu. Teško je i pomenuti sve ono što Nikola u životu radi, ali glavni povod je ovog puta bio bend "Kontrast" i album "Trenutni hir", koji je za kratko vreme uspeo da privuče pažnju i kritike i publike. Ali rokenrol publika ga, pre svega, prepoznaje kao klavijaturistu Riblje čorbe, u kojoj svira poslednjih deset godina...

2002.godine počeo si da sviraš sa Ribljom čorbom, deset godina si sa njima. Imao si 21 godinu kada si ušao u jedan od najvećih rok bendova na ovim prostorima. Kakav je tada bio osećaj, u tim godinama, biti u jednoj takvoj ekipi?
- Najveći utisak na mene ostavio je taj koncert prvenac, mislim da je to bilo u septembru 2002.godine..

Jesi li imao tremu?
- Da, nisam znao gde se nalazim, ni šta me je snašlo! Evo kako je to bilo... Bila je ta audicija, sve je bilo cool, i koncert je bio dogovoren za petnaest, dvadeset dana od tada. Ali kako je u rokenrolu sve to od danas do sutra, mene je Miša u nekom momentu pozvao i rekao „E, Nidžo, znaš, sviramo popodne!“, na Trgu republike, pred 30, 40 hiljada ljudi... Ja sam mislio da imam 15, 20 dana da spremim sve pesme, ali dobro... rekli su mi da nećemo svirati pun koncert, samo 5, 6 pesama, znao sam i kojih, otrčao sam kući (zvao me je baš kada sam polagao neki ispit), naučio sve, i onda Bora dođe i kaže „E, pa sad sviramo ovu, ovu i ovu pesmu...“, i totalno sve promeni!

Znači, bacili su te odmah u vatru?
- Skroz! Ali dobro, nije bio problem snaći se sa tim akordima, i na kraju je sve ispalo kako treba, ali uopšte nisam imao osećaj da sam na Trgu, pred toliko ljudi, nego sam se skoncentrisao na svirku, i baš je bilo... ne znam... gomila nekih osećanja.

To iskustvo je sigurno važno za jednog mladog muzičara, ali da li razmišljaš o tome koliko će te to obeležiti? Šta god budeš radio solo, uvek će biti onih koji će reći „a-ha, to je onaj mali iz Čorbe“...

- Pa, ne marim za to! Sigurno da je Riblja Čorba u samoj žiži rokenrola poslednjih nekoliko decenija, postojali su i pre nego što sam se ja rodio, treba vremena i mnogo drugih stvari da bi se to postiglo, ali cilj je muzicirati i baviti se muzikom i verovati u ono što radiš, i još kad imaš podršku svih tih kolega, ne samo mog matičnog benda već i Van Gogh-a, YU Grupe...kada vas svi podržavaju i imate osećaj da vas štite, onda je to super.

Ko ti je od svih tih muzičara najviše pomogao?
- Ja sam isključivo tražio mišljenja kolega... Borino, Džindžerovo, Mišino, Vickovo... tražio sam od Srbe i Đuleta iz Van Gogh-a, oni su dosta slušali moje demo snimke i dali neke sugestije, imali su strpljenja, ali mi je od njih najviše prijala ta pozitivna energija i podrška. A kad je Čorba u pitanju, tu su sam dobijao konkretne savete. Bora je pročitao sve moje tekstove, Miša mi je pomogao oko organizacije, od Vicka i Džindžera dosta oko aranžmana, ali najveća pomoć je u stvari to moje desetogodišnje iskustvo u tom bendu.

Ima muzičara koji se nekako ne snalaze baš u tim situacijama kada sa klasike pređu na rok, iako imaju ozbiljo obrazovanje iza sebe. Kako si ti to uklopio?
- U početku sam, a mislim i do dana današnjeg, ispoštovao sve što je odsvirao Vlada Barjaktarević, prethodni klavijaturista Riblje čorbe. A na poslednja tri Čorbina albuma, na kojima sam svirao, radio sam po uzoru na to, na neke svetske muzičare i grupe. Mora muzika da se sluša i da se shvati kako žanrovski, u kom domenu treba nešto odsvirati... Mislim da je za sve to potrebno veliko, dugogodišnje iskustvo, i jako je bitno da radite sa ljudima koji su bolji od vas u svakom trenutku, sa ljudima koji znaju više od vas, jer tu definitivno možete puno toga da naučite.

Radiš muziku za decu. To je naizgled jednostavno, ali kažu da je to zapravo teže od muzike za „odrasle“... Šta je tebi lakše, i koliko se razlikuje rad na muzici za decu?
- Ja sam završio muzičku pedagogiju tako da mi je to sve u opisu radnog mesta i zvanja. Sa Vickom sam radio te albume, i mi smo to radili u tom maniru, da ta deca kad puste tu muziku zavole rokenrol...
Muzika za rokenrol decu?
- Tako je! (smeh) Jeste to s jedne strane teško, deci to treba da bude interesantno, dopadljivo, karakteristično, da mogu lako da zapamte, ali nije neka nauka... primarno je to da im objasnimo koliko je rokenrol lep!

A Master Blaster studio?
- Tu radim kao nastavnik klavira i teorije muzike, držim časove benda. To je prva škola za pop i rok muziku na ovim prostorima, i ideja je da beogradski muzičari daju časove deci...

Kakvi su nam rok klinci?
- Jao, odlični su! Ima ih super ali ima i nekih hobista koji tu dolaze tek tako. Ali izdvojilo se nekoliko njih koji su srcem u tome, neki su već ozbiljno odlučili da upisuju džez odseke u srednjim školama... Za sve je potrebno vreme, škola postoji tek tri godine, ali nije isključeno da će oni kasnije ići na neke strane univerzitete ili ovde...

Kako je nastao „Kontrast“?
- Za ovih deset godina koliko sam u Ribljoj Čorbi, sigurno se bar 7, 8 godina bavim i autorskim radom. Komponujem, pišem tekstove... Neke moje pesme su našle mesto na albumima Riblje Čorbe, a neke su se taložile sa strane. Zato sam ja odlučio da to objavim kao samostalni projekat, na jednom posebnom izdanju. Okupio sam neke dugogodišnje prijatelje, da to odsviramo. Oni su me podržali, podržala me je izdavačka kuća, i krenuli smo u studio. Kako smo krenuli u „proizvodnju“, stvorila se ta atmosfera benda, jer je svako kroz ideje i sugestije tu uobličio pesme i kompletan album. Stvarno smo počeli da funkcionišemo kao grupa, pogotovu što smo stari drugari imali smo i u srednjoj školi bend... Onda sam odlučio da to ne bude autorski projekat Nikole Zorića, već da se izdanje „Trenutni hir“objavi pod imenom grupe Kontrast.

Ko su ljudi koji čine grupu?
- Vokal je Nikola Antonijević, moj dugogodišnji prijatelj, inače nastupa po beogradskim klubovima i voditelj je raznih programa. Dušan Alagić svira gitaru, a inače je klavijaturista u bendu Vlade Georgijeva.
Je l’ ti se mešao u posao?
- Niiije... On je multiinstrumentalista, svirao je violinu, gitaru... a ja sam ga nagovorio da počne da svira i klavijature, ali nekako je njegov matični instrument gitara i tako se to preslikalo i na ovaj bend. Tu je i Aca Mišković, on je drugar sa fakulteta, bavio se isključivo klasičnom muzikom. Igor Božić je studijski muzičar, svira mnogim našim poznatim imenima... Odabrana ekipa...

Vama nije bilo teško da to izdanje objavite, jer si dugo u tom svetu, znaš ljude koje treba da znaš... Ali mlađi muzičari često imaju problem da i kad imaju dobre pesme i dobar bend, ne dobiju mogućnost da album snime i izdaju...
- Pa neka se jave meni! (smeh) Ja se borim za to, jer se sav moj rad temelji na ljubavi prema muzici, tako da sam rad da pomognem svakome ko ima dobru ideju. Bitna je osnova. Bitne su pesme i kako je to spakovano, a sve ostalo je „drugi korak“.

Šta misliš o download-u? Ja nekako volim da imam CD u rukama, više nego da nešto čujem na internetu, „skinem“, prebacim na i-pod... drugačije je... Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
- Pa slično... primetio sam da se ovde često pojavljuju ti instant hitovi, koji traju mesec, dva, tri... Krenula je hiperproizvodnja, hiperprodukcija...
Sad svi mogu da snime pesme na svom kućnom kompjuteru...
-To može da bude i olakšavajuća okolnost...
...ali se mnogo svetskih muzičara vraća starom načinu snimanja pesama, celih pesama, u studiju...
- Jeste, ali mi smo evo po starom principu snimali. Kad sam ušao u Čorbu, pre deset godina, sve smo snimali na traku, i za mene je to snimanje albuma! Pošto Dule ima svoj studio, bavi se produkcijom, sarađuje sa dosta izvođača iz zemlje i regiona, video sam da to kod njega brzo ide, hiperprodukcija, hitovi se urade za 3 dana, pet dana... Ali ovo je bilo super jer smo od izdavača dobili studio na korišćenje, dobili smo tonca, asistenta... dolazili smo svakog dana, radili, sve je nekako lagano i opušteno išlo da je to stvarno bilo pravo uživanje! Što kaže Dule „Ja kada dođem sa gitarom u studio, ja se fokusiram samo na instrument, ne moram ni o čemu drugom da razmišljam, mogu da razmišljam samo o muzici“. I to je mnogo lepo!

Kakvi su vam dalji planovi nakon izdavanja albuma? Hoćete li imati neke svirke?
- Prvo treba da uradimo spot za pesmu „Nauči me da ljubav ne postoji“, nadam se da će to biti gotovo do kraja jula. A svako od nas je prilično zauzet, imamo svoje matične bendove, matične poslove, to je sad malo teže, treba upakovati sve te obaveze, da ne dođe do preklapanja... U svakom slučaju, nisu primarni nastupi kad je ovaj bend u pitanju. Ali odsviraćemo neke koncerte, krenulo je leto, biće dva, tri festivala, ići ćemo do Banjaluke da promovišemo taj spot i imaćemo mini koncert, i to je u principu to za ovo leto. Posle ćemo od jeseni da smislimo šta dalje...
Tematika je uglavnom ljubavna...?
-Jeste, sve pesme su ljubavne!
Kad najviše pišeš?
- Noću... Pošto smo mi svi noćne ptice... Jutros smo išli na televiziju, tamo smo svi bili izgužvani...

...došli ste dva sata ranije na šminkanje samo da vam pokriju podočnjake?
-Dobra je fora što u rokenrolu u principu sve može! Ne moraš da se šminkaš.... (smeh)

Jesi li razmišljao o tome da radiš nešto na engleskom i da to „prodaš“ u inostranstvu?
- Ne! Ima nekih interesantnih klipova na internetu, recimo, Kinez peva na srpskom... On to čovek ozbiljno peva, ali ja kad to gledam, to mi je nekako... Šta ja znam, ja sam ovde rođen, srpski je moj maternji jezik i želim da pevam na svom jeziku, a toliko postoji bendova i u Engleskoj i u Americi koji se bave sličnim žanrom, ne zanosim se time da ću ja sad iz Srbije da dođem pored svih njih i napravim neku svetsku karijeru. Poštujem svačiju trud i rad, ali ja sam pristalica pevanja na maternjem jeziku.

Šta još Nikola Zorić planira u životu pored svega ovoga?
- Da postane milioner, devizni! (smeh) Šalim se... evo uskoro Riblja Čorba započinje snimanje novog albuma, dolazi producent Džon Mekoj iz Londona, počećemo u avgustu snimanje i trajaće do kraja meseca. Jedva čekam da vidim kako će to da izgleda, on je producirao „Mrtvu prirodu“, "Buvlju Pijacu" i "Istinu"... Baš mi je velika želja da radim sa nekim inostranim producentom, jer i mene zanima produkcija, i baš jedva čekam da vidim kako će to da izgleda i kako će da prođe. Ide leto, Čorba ima dosta koncerata, ne možemo da spojimo tri slobodna dana, ne idemo na more nigde, samo ćemo da radimo...

Šta savetuješ mladim muzičarima kada počnu da se bave muzikom?
- Da budu iskreni u onome što rade, da budu iskreni u onome što govore, da budu samokritični, i pre ulaska u svako snimanje albuma mislim da svako o njih treba da ima jako dobar materijal. To je osnova svega, pesme i tekstovi su osnova, a posle tek ide produkcija i sve ostalo. Ali su najbitniji iskrenost, pre svega, i ljubav prema muzici.