Godišnjica zločina u Srebrenici

Masovna ubistva u okolini Srebrenice počinjena su u julu 1995. godine. Ove godine je među identifikovanim žrtvama više od 80 dečaka koji su, kada su ubijeni, bili mlađi od 15 godina.

Do sada je u Memorijalnom centru u Potočarima identifikovano iz masovnih grobnica i sahranjeno 5.137 osoba.

U Potočarima će biti i delegacija Vlade Republike Srpske. U delegaciji će biti ministarske uprave i lokalne samouprave Lejla Rešić, trgovine i turizma Gorana Zlatković i omladine i sporta Nada Tešanović, kao i savetnik predsednika RS Božidar Plavljanin.

Napad na Srebrenicu:


Počeo je 6. jula 1995. i završio se pet dana kasnije ulaskom generala Ratka Mladića u grad. Holandski bataljon Ujedinjenih nacija bio je stacioniran u enklavi u vreme napada srpskih snaga.

Prema optužnicama Haškog tribunala: vojnici pod komandom Ratka Mladića su do 19. jula organizovano i sistematski ubili oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Oko 30.000 žena i dece deportovano je za dva dana.

U novembru 2004. Vlada Republike Srpske uputila je izvinjenje porodicama Bošnjaka stradalim u Srebrenici konstatujući da se u Srebrenici desio "zločin velikog obima".

Optužnice za genocid:

Za genocid u Srebrenici 1995. optuženi su vođe bosanskih Srba Radovan Karadžić i general Ratko Mladić. Karadžić je uhapšen 21. jula 2008, nakon 13 godina skrivanja, a Mladić u maju prošle godine, posle 16 godina skrivanja i njima je suđenje u toku pred Haškim tribunalom.

U toku je suđenje i generalu Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku Ratka Mladića i ratnom šefu obaveštajne službe Glavnog štaba VRS.

Tribunal je za Srebrenicu osudio bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića i više bivših oficira Vojske i policije RS

Početkom jula 2006. Vlada Srbije osudila je sve ratne zločine u jugoslovenskim ratovima, među kojima su posebno pomenuti zločini u Srebrenici i Bratuncu.


Presuda Međunarodnog suda pravde:

Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. doneo presudu prema kojoj je u Srebrenici počinjen genocid. Rezolucije o Srebrenici kojima se potvrđuje ta odluka Međunarodnog suda pravde doneli su parlamenti zemalja EU, Kanada, SAD i Australija.

Odlukom Evropskog parlamenta, iz januara 2009, 11. jul je proglašen Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Državni parlament BiH proglasio je 11. jul danom sećanja u Federaciji BiH, ali ne i na teritoriji cele države, zbog protivljenja poslanika RS.

Pogledajte još