Postoji li hrana za mozak ?
BOSTON - Svima nam je poznato da hrana koju koristimo dramatično utiče na naš organizam, ali najveći uticaj ima na - mozak. A ono što jedemo određuje kako ćemo se osećati i koliko smo sposobni da se skoncentrišemo na ono što radimo.
Mozak, zapravo, ima 24-časovno "radno vreme", on je aktivan danju i noću i zato je izuzetno važno da mu obezbedimo "gorivo" da funkcioniše na pravi način. Odgovarajuća hrana bogata neophodnim hranljivim sastojcima omogućiče nam da se skoncentrišemo, ostanemo motivisani, poboljšaće nam pamćenje i čak usporiti biološko starenje mozga.
Tim naučnika iz poznate američke Škole javnog zdravlja "John Hopkins Bloomberg", piše časopis "Sajens", upozorila je da je najvažnije da mu obezbedimo pravu količinu određene vrste - masti.
Da, dobro ste pročitali - m a s t i! Jer, hemijske supstance koju nazivamo masnim kiselinama su, zapravo, najvažnija hrana za mozak. Najzdraviji tip masti je onaj koga označavamo sa Omega-3 masna kiselina. U suštini, ona omogućava našem mozgu da besprekorno funkcioniše. A jedan od najboljih izvora Omega-3 masne kiseline je - riba.
Međutim, ne brinite ako riba ne spada u omiljene ponude na vašem jelovniku jer postoji druga "hrana za mozak". Najvažnije je da uzmete dovoljno složenih ugljenih hidrata, posebno za doručak. Oni će vam obezbediti potrebnu energiju za duže vreme. Gledajte da izbegnete kafu i šećere koji će vam obezbediti kratktrojanu "eksploziju" energije ali ćete kratko vreme posle toga osećati umor.
Jedan od najboljih izvora složenih ugljenih hidrata, posebno za doručak, je voće. Ono je veliki izvor energije koja pokreće mozak i nivo vaše energije celi dan održava na potrebnoj visini. Bobičasto voće i citrusi obezbeđuju najviše složenih ugljenih hidrata i antioksidanata koji su ključni u borbi protiv raka. Dodajte i neke proteine, kao što su cerealije ili tost od integralnog hleba, koji će vaš doručak učiniti izuzetno zdravim i efikasnim.
Razmislite i o ideji da jednom ili dva puta sedmično pojedete jaja. Žumance je posebno hranljivo jer je dokazano da povećava snagu mozga time što mu omogućava da brže "radi".
U suštini, idealno bi bilo da sebe naterate da imate bogatiji ručak nego večeru. Konzumirati tešku hranu pre odlaska na počinak može da izazove nesanicu ili prekide u procesu spavanja. Lakši večernji obrok obezbediće vam kontinuirano noćno spavanje.
Zato se oslonite na dobar i bogat doručak i isti takav ručak koji će vam omogućiti da u toku dana "funkcionišete" punom snagom. Uz uzimanje prave vrste hrane, izuzetno je važno da konzumirate i dovoljno vode.
Prirodni voćni sokovi i čaj bez kofeina, kao što je zeleni čaj, takođe su dobar izbor zato što vam "opuštaju" mozak i pomažu vam da ostanete skoncentrisani.
Međutim, gazirana pića obezbeđuju nagli porast šećera u organizmu ali ovaj porast ne traje dugo i zapravo dovodi do opadanja vaše sposobnosti da se skoncentrišete i jasno mislite. Da rezimiramo šta podrazumevamo pod "hranom za mozak": Kompleksni ugljeni hidrati kao što su spanać, integralne žitarice i grejpfrut mogu da vam stabilizuju količinu šećera u krvi, što poboljšava funkciju mozga i predstavljaju branu protiv "kandži gladi".
Neki od proteina, koji se u vašim organima za varenje razlažu u amino kiseline, poboljšavaju pažnju i mentalnu agilnost.
Masti se obično povezuju sa problemima gojaznosti i obesitasa ali su neke vrste, zapravo, izuzetno korisne za vaš organizam. Nezasićene masti, kao u maslinovom ulju, poboljšavaju nivo "dobrog" holesterola u krvi a Omega-3 masna kiselina, koja se nalazi u lososu, tuni, skuši i jajima, zapravo poboljšava funkciju mozga.
Celo, integralno zrno žitarica poboljšava zdravlje kardiovaskularnog sistema tako da omogućava "upumpavanje" više krvi u organe - uključujući i mozak. Uz to, mnoge vrste hleba prirodno sadrže ili su obogaćeni vitaminima koji pojačavaju funkcije mozga.
Konačno, vitamini kao što su folna kiselina, vitamin B-12 i B-6 povećavaju sposobnost pamćenja. Pokazalo se, takođe, da holin, vrsta B-vitamina koji se nalazi u jajetu, pojačava sposobnost pamćenja i sećanja i smanjuje zamor.
(FoNet)
13. februar 2009.