Rashladni šlem spasava život

VAŠINGTON - Specijalni medicinski "šlem" koji "hladi mozak" mogao bi biti dragocena pomoć u usporavanju oštećenja koja nanosi moždani udar i time lekariuma, ali i pacijentima pružiti dragoceno vreme u spasavanju života - tvrde istraživači. Takav šlem može koristiti i ekipa hitne pomoći da stabilizuje stanje pacijenta koga prevozi do bolnice na dalje lečenje.

Moždani udar je treći po učestalosti uzrok smrti ne samo u SAD-u već i u svetu, a najčešći uzorok je začepljenje krvnog suda jer ugrušak u njemu ne dozvoljava normalnu cirkulaciji krvi i time onemogućava neophodno snabdevanje mozga kiseonikom. A što je duže tromb prisutan u krvnom sudu, to će naneti veće oštećenje mozgu.

Tretman razbijanja tromba može umanjiti oštećenje, ali mora se dati brzo, najduže tri časa posle prvih simptoma moždanog udara.

Ustanovljeno je da hlađenje organizma pacijenta pomaže da se spreče pa i umanje oštećenja posle srčanog udara pa neurolozi sada ubrzano istražuju kako da specijalnim "šlemom", čija se temperatura može podešavati, hlade glavu pacijenta s moždanim udarom do njegovog smeštanja u bolnicu. Najveći problerm u ovom istraživanju je kako hladiti mozak, a da taj proces ne utiče negativno na ostale delove tela.

Doktor Kentaro Jamada iz Nacionalnog kardiovaskularnog centra u Osaki, u Japanu, je s grupom saradnika testirao uređaj "aparat za hlađenje poput šlema" na 17 pacijenata sa teškim oblikom moždanog udara. Oni su "rashladni šlem" stavili na glavu pacijenta tri do 12 sati posle moždanog udara i ostavili ga punu nedelju dana.

 - Neki pacijenti su dobili blagu drhtavicu, imali malo povećanu količinu kalijuma u organizmu, blagi osip na koži i infekciju, ali nisu zabeleženi veći neželjeni efekti - naglasio je Jamada a prenosi časopis "Sajens".

Slična istraživanja obavljena su i u SAD-u uz korišćenje hlađenja tečnošću koju je razvio naučnik Vilijam Etrkins iz istraživačke laboratorije NASA za korišćenje u specijalnim odelima kosmonauta - saopštio je neurohirurg dr Huan Vang sa Univerziteta Ilinoj u Peoriji.

Njegova ekipa je koristila mikroskopski tanka fiber vlakna koja su implantirali u mozak pacijenta da bi kontrolisali temperaturu.

Mozak pacijenta hlađen je do 2.5 stepeni Celzijusa u prvom satu a da temperatura tela nije zabeležila značajniji pad.
Pacijenti su takvu temperaturu tolerisali između 6 i 8 časova pre nego što je temperatura tela pala na nivo koji ugrožava zravlje.

(FoNet)
februar 2009.