fbpx

Astro zdravlje: Jing i Jang hrana

Energija u prirodi kreće se u jednom od dva elementarna i suprotna pravca. Kinezi su ih nazvali Jin i Jang, jedinstvo suprotnosti, koje ne mogu da postoje jedno bez drugog.

Pošto čovek predstavlja jedinstvo tela, uma i duše i mi smo pod uticajem jina i janga. I to je najvažnije pravilo kojim se rukovode kineski lekari. Jin i jang, na primer, može da se uporedi sa svećom gde vosak predstavlja jin - telo a plamen jang – dušu. Oni ne mogu jedno bez drugog jer kada vosak nestane, nema ni plamena.

Posmatrajući simbol jin-a i jang-a, spoljašnji krug predstavlja "sve", dok beli i crni deo jin jang-a simbolizuje dve suprotne energije. One međusobno utiču jedna na drugu u sklopu bilo koje celine. Jin je "crno", a jang „belo“, mada nisu baš potpuno crni a ni sasvim beli kao što ni u životu to nije uvek slučaj. Jin je ženski, a Jang muški princip.

Jin i Jang prožimaju sve pa i hranu. A pravilna ishrana u najvećem broju slučajeva recept je za dug i zdrav život. Ipak, često i nesvesno grešimo što može da dovede do organskih poremećaja. Makrobiotika je način ishrane baziran na principu jina i janga, odnosno delovanja hrane na organizam u celini, na naše fizičko, mentalno i emocionalno stanje.

Hrana biljnog porekla je uglavnom Jin, dok je hrana životinjskog porekla uglavnom Jang.

Jin namirnice su po veličini krupnije i veće zapremine, po sastavu mekše i ređe, po težini tanje i lakše, više vlažne nego suve, po ukusu slađe i kiselije, po obliku izduženije a po strukturi manje zbijene.

Jang namirnice su po veličini manje i kompaktnije, po sastavu tvrđe i gušće, po težini deblje i teže, po ukusu slanije i gorče, po obliku zaobljenije a po strukturi zbijenije.

Na primer, lubenica je pretežno Jin namirnica jer je po veličini krupna a po sastavu mekana i puna vode. A heljda je Jang namirnica jer je tvrda i gusta, više suva nego vlažna.

Jin - biljne vrste rastu u toplijim krajevima, za vreme toplijih godišnjih doba, kada je vlažno i toplo, i brzo rastu. Biljke imaju široke stabljike sa puno soka, jakog su ukusa i mirisa a najčešće su plave, zelene, ljubičaste boje itd.

Jin - životinje (meso koje jedemo) su spore i neaktivne, temperatura njihovog tela je niska, a meso belo (bela riba, živina koja nisko leti).

Jang - biljne vrste rastu u hladnijim krajevima, niču u jesen i zimi, koren je dominantan a njihov rast spor.

Jang - životinje žive u hladnijim predelima, toplokrvne su, brze i aktivne (goveda, ovce, glodari).

Klasifikacija hrane u kategoriji Jin i Jang pravi je način za uspostavljanje ravnoteže ishrane prema prirodnim zakonima. I biljno i životinjsko carstvo je pod uticajem tih energija a svako preterivanje dovodi do bolesti. Naš organizam zahteva stalnu ravnotežu pa često i nesvesno kombinujemo krajnju Jin i krajnju Jang hranu, na primer, kada pijemo sok - Jin i grickamo kokice ili štapiće – Jang.

Hranu treba prilagoditi načinu života. Osobe koje su mentalno aktivnije, trebalo bi da jedu više Jin namirnica dok fizički aktivni ljudi treba da izbegavaju takvu hranu.

Ako se ne uspostavi neophodna ravnoteža u organizmu, javljaju se zdravstveni problemi.

Upotreba Jin ili Jang hrane ili krajnosti Jin i Jang u kombinaciji, može da dovede do raznih bolesti.

Krajnje jin namirnice mogu da dovedu do leukemije, meningitisa, epilepsije, dijabetesa, astme, raka grla, nervoze, šizofrenije.

Krajnje jang namirnice mogu da utiču na pojavu žutice, gihta, gušavosti, raka jetre, čira, tvrdoglavosti.

Krajnje jin i jang namirnice mogu da utiču na pojavu bolesti kao što su arterioskleroza, distrofija mišića, hepatitis, kamen u žuči, rak bubrega.

U SVAKOM ZLU IMA NEŠTO DOBRO

Najstariji spisi koji pominju primenu filozofije jin i janga u medicini su pronađeni u grobnicama kineske vladarske porodice Han 300 god. pne. gde su jin i jang navedeni kao dva od ukupno osam principa klasične kineske medicine.

Ovi principi su onovremenom „lekaru“ omogućavali da bolje sagleda i razume bolest svog „pacijenta“. Oni koji ne znaju šta je dobro, neće znati ni šta je loše. Zato, u samom jin-jang znaku i stoje dve tačke. One su suprotne samoj polovini u kojoj se nalaze jer su uzete od njenog opozita.

U svemu dobrom ima nešto loše, a u svemu lošem nešto dobro. Ostalih šest principa suprotnosti su toplota i hladnoća, unutrašnjost i spoljašnost, i na kraju, nedostatak i preterivanje.

Izvor: Novosti.rs

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.