Čudo u Šarganu
"Biće za koje ćete se prvo vezati u ovoj predstavi je Cmilja iz piščeve Kremne, ali kao da je Bosanka na privremenom radu u nekoj od beogradskih kafana. Prostodušje podvučeno malom lukavošću seljančice u velikom svetu, naiva, lakovernost, briga, nada, strah, zebnja, životvornost tog nezaštićenog bića, sve to, u svojoj Cmilji, objedinjuje Radmila Tomović-Grinvud. Iz sopstvenog stava i uverenja, moćno, kao iskusnog cinično-ironičnog komentatora vremena koga je isto pregazilo tumači Petar Božović Stavru. Nenad Jezdić kao Anđelko, zvani Ćora, precizan u reči i kretnji, glumac koji odaje aktivno prisustvo i dok ćuteći ispija pivo, tamani škembiće, ili lopovski sanjari o Adi Ciganliji.
I sam pomalo izgubljen, Svetozar Cvetković igra pomalo izgubljenog Skitnicu. Jelena Stupljanin je na Jagodinom tragu, ali se još sa njom nije srodila. Anita Mančić nam pokazuje kakvom zamišlja Ikoniju, iskusnu, brižnu, bogobojažljivu ženu, koja se svega u životu nagledala. Komički efektno, ponekad s nepotrebnom didaktičkom distancom. Zlehudu sudbinu "člana", "aktiviste", prevrtača i zanosača, bez teškoća i posrtanja, nosi Branislav Zeremski. Gorčinu i rastrojstvo gubitnika i neostvarenih snova, impresivno su izrazili Milica Mihajlović kao Gospava i Tihomir Stanić kao Vilotijević.
Solunci, Manojlo (Bojan Žirović) i Tanasko (Petar Mihailović), pa i Prosjak (Petar Radovanović), za svoju uopštenost i retoričnost iskupljuju se u snažnom finalu predstave, tvrđave zvane "Šargan" koju još treba osvajati".
Muharem Pervić
"Politika"