Gojazni radnici su preskupi
KOLORADO SPRINGS - Preterano gojazni radnici koštaju svoje poslodavce više, kad je reč o zahtevima za kompenzaciju zbog povreda na poslu, nego zaposleni s "normnalnim telesnim dimenzijama".
U jednom istraživanju, naime, potvrđeno je da najdeblji zaposleni dva puta češće postavljaju zahteve za odštetu zbog "nezgode na radu" nego njihove vitke kolege.
Stručnjaci za obesitas, preteranu gojaznost, izražavaju nadu da će uspeti da ubede poslodavce da investiraju u program za borbu protiv gojaznosti. S tim u vezi, jedan od pravnih savetnika upozorio je kompanije da bi različito tretiranje gojaznih radnika moglo doneti tužbe za - diskriminaciju.
Istraživači sa univerziteta Djuk takođe su ustanovili da najdeblji zaposleni imaju 13 puta više izgubljenih radnih dana zbog povreda na radu i da su njihovi zahtevi za medicinsku naknadu sedam puta veći nego zahtevi njihovih vitkih kolega, piše nedeljnik "Tajm".
Gojazni radnici češće od "fit kolega" traže kompenzaciju zbog povreda leđa i kičme, zglobova, ruku, vrata, ramena, kukova, kolena i stopala.
Rezultati istraživanja zasnovani su na osam godina sakupljanim podacima od 11.728 osoba koje je zapošljavao Djuk i njegov sistem zdravstva. Istraživači su ustanovili da su zaposleni sa većim indeksom telesne mase (BMIs) najčešće tražili odštetu po raznim osnovama.
Najgojazniji radnici, oni sa BMIs indeksom 40 i više, imali su i najviše zahteva za nadoknadu i izgubljenih radnih dana. BMIs je odnos mera visine i težine. Tako, na primer, osoba visoka 180 santimetara i teška oko 90 kilograma ima BMIs nešto viši od 40.
Koautor istraživanja, doktor Truls Ostbaj, izjavio je da pokazatelji treba da navedu poslodavce da sponzorišu fitnes programe. "Ima puno obećavajućih programa i želeli bismo da obavimo dalja istraživanja o zaista efikasnim programima", naglasio je Ostbaj.
Profesor Džejms Hil sa državnog univerziteta u Koloradu smatra da poslodavci i menadžeri treba da obrate pažnju na rezultate istraživanja zato što povrede znače veće finansijske gubitke nego budući izdaci za lečenje dijabetesa i srčanih obvoljenja.
"Kad se uverite da su zahtevi za odštetu udvostručeni, uveren sam da ćete početi da obraćate pažnju na rezultate istraživanja", poručio je Ostbaj.
Međutim, za sada nema dovoljno jasnih informacija o programima koje sponzorišu poslodavci. Oni još uvek ne znaju da li kroz zdravstveno osiguranje plaćaju za savete nutricionista, za hirurške zahvate kod obesitasa ili za lekove protiv gojaznosti i da li sve to ima ekonomski smisao, smatra doktor Džon Kouli, stručnjak za ekonomiku obesitasa na univerzitetu Kornel.
On je primetio da BMIs ne razlikuje mišiće i salo i može istovetno tretirati snažnog bodi bildera i - džak krompira. Iako se BMIs, odnos visine i težine, koristi u gotovo svim istraživanjima obesitasa, Koulijevo istraživanje je ustanovilo da su crnci posebno izloženi riziku da ih BMIs pogrešno klasifikuje kao gojazne.
Zbog toga je njujorški advokat Ričard Korental, koji zastupa zaposlene, upozorio poslodavce da "ne preteruju u diskriminatornoj politici i da rezultate istraživanja ne iskoriste kao izgovor da zaposlene koji pate od obesitasa ili povećane gojaznosti različito tretiraju".
(FoNet)
02. april 2009.