Amerika bira predsednika
Stanovnici dva mala mesta u severnoj američkoj državi Nju Hempšir otvorili su ovogodišnje predsedničke izbore u Sjedinjenim Američkim Državama pošto su obavali svoju građansku dužnost i glasali u ponoć, javljaju svetske agencije.
U prvih 43 sekundi današnjeg dana aktuelni američki predsednik i kandidat demokrata Barak Obama dobio je pet glasova isto koliko i njegov protiv kandidat, republikanac Mit Romni u Diksvil Noču. U Harts Lokejšn Obama je dobio 23 glasa, a Romni devet, prenela je agencija AP.
Za tridesetak glasova u dva mesta u maloj državi Nju Hempšir blizu američke granice s Kanadom bilo je potrebno 5,42 minuta.
Prema staroj američkoj tradiciji, američki predsednički izbori počinju nedugo posle ponoći u dva mala mesta - Diksvil Noč i Harts Lokejšn u maloj američkoj državi Nju Hempšir blizu granice s Kanadom.
Ta dva mesta zajedno imaju jedva 120 stanovnika, a Diksvil Noč svake četiri godine privlači pažnju celog SAD-a kada se njegovi stanovnici prvi izjašnjavaju na izborima.
Ovi gradovi uživaju taj status od 1948. godine i stvar je ličnog ponosa da svi stanovnici s pravom glasa izađu što pre na birališta.
Rojters podseća da se očekuje da će najmanje 120 miliona Amerikanaca glasati o davanju Obami drugog predsedničkog mandata ili ga zameniti Romnijem.
Ishod izbora je krajnje neizvestan. Iako Obama na nacionalnom nivou vodi sa jednim procentom prednosti u odnosu na Romnija (47 prema 46 odsto), odluku će doneti desetak država u kojima je prednost jednog ili drugog kandidata merljiva u promilima ili u par procenata.
Pošto se u Americi predsednik ne bira neposrednim izborom, već putem elektorskih glasova, koje daju savezne države, novi stanar Bele kuće će postati onaj kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova, od ukupno 538, koliko postoji na nivou cele zemlje.
U najskupljoj kampanji u istoriji predsedničkih izbora u SAD, dvojica kandidata su do sada potrošila više od dve milijarde dolara, a sama kampanja će trajati i danas, pošto u Americi ne postoji izborna tišina.
Obamin izborni tim sa optimizmom očekuje današnji dan, jer analize pokazuju da bi Romni morao da pobedi u sedam do osam tih država da bi izašao kao ukupni pobednik na izborima.
Verovatno najvažnija "neodlučna" država je Ohajo, koji daje 18 elektorskih glasova, a već poluvekovna tradicija govori da nijedan republikanac nikada nije pobedio na izborima ako nije odneo pobedu u Ohaju.
Obama u ovom trenutku u anketama vodi za jedan procenat u toj državi među biračima koji su rekli da će najverovatnije izaći na izbore. Romni svoju šansu vidi na Floridi (29 elektorskih glasova), još jednoj od država u kojima su kandidati izjednačeni sa po 47 odsto.
Dve važne države su i Virdžinija i Kolorado, gde u anketama u prvoj Obama vodi za tri odsto, a u drugoj Romni za dva odsto. Ipak, analitičari ocenjuju da bi to moglo da se preokrene do dana izbora.
Kao moguće iznenađenje, i možda važnija država od Ohaja, mogla bi da se pojavi Pensilvanija, koja daje čak 20 elektorskih glasova. Iako je Obama do pre dve nedelje tamo imao solidnu prednost, ona je sada pala na par procenata.
Ukoliko bi Romni uspeo da dobije elektorske glasove u ovoj državi, trka bi bila potpuno otvorena i njegove šanse za pobedu bi bile izjednačene sa Obaminom.
Pošto se već sad vidi da će trka biti poprilično izjednačena, oba izborna tima su angažovala timove advokata, ukoliko se ponovi situacija iz 2000. godine, kada je par stotina glasova na Floridi odlučilo da novi predsednik Amerike bude Džordž Buš.
Tada su glasovi na mnogo mesta morali ručno da se broje, što se ni sada ne isključuje, zbog velikog broja država u kojima bi pobednik mogao da bude određen upravo sa nekoliko stotina glasova.
Glasačka mesta se zatvaraju u utorak uveče, ali se već procenjuje da bi brojanje moglo da potraje duboko u noć, dok se ne bude saznalo ko će 20. januara sledeće godine položiti zakletvu kao predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
(Tanjug)