Jeremić se naoštrio: Biće pritisaka, ali ne odustajem!
"Inicijativa je bila moja i odgovornost leži na meni. Ona leži na predsedniku GS UN po povelji UN i po Poslovniku o radu Generelane skupštine. Ali, pre formalne odluke sam se konsultovao sa državnim vrhom", rekao je Jeremić u Njujorku u izjavi za RTS.
Jeremić je istakao da je bilo mnogo reakcija na samu presudu Haškog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovinu i Mladenu Markaču i da je ona u mnogim delovima sveta izazvala ogorčenje.
"Nakon moje odluke da iskoristim ovlašćenja predsednika GS UN i sazovem javnu raspravu o ulozi i učinku međunarodnih ad hok krivičnih tribunala, čiji je osnivač UN, ovde ima mnogo više pažnje nego što je to bilo do sada", rekao je Jeremić.
On je objasnio da javna rasprava u GS UN predstavlja najsnažniji mehanizam rasprave u okviru te institucije i da je treba dobro spremiti, zbog čega ju je i zakazao za april.
Jeremić očekuje da će biti pritisaka, koji će ići u pravcu toga da se od javne rasprave odustane, ali da neće biti povlačenja.
"Nije mi prvi put da se sa takvim pritiscima suočavam. Ovo je pitanje morala, istorije i pravde i neće biti povlačenja", naglasio je Jeremić i ponovio da će u aprilu u GS UN biti otvorena javna rasprava o učinku Haškog tribunala, načinu na koji je Tribunal radio i o posledicama, kako njegovog rada, tako i drugih sličnih sudova.
Kako je naveo, slučaj oslobađajuće presude Gotovini i Markaču je situacija u kojoj jedan glas ili tri čoveka donese odluku o istorijskom sudu i o tome da li je četvrt miliona ljudi proterano iz svojih domova.
"Ja dozvoljavam da oni mogu imati vrednosni sistem u kome je etničko čišćenje legitimno i legalno, ali ne verujem da takvo mišljenje deli većina sveta, a da li je to tako videćemo u javnoj raspravi", naglasio je Jeremić.
Prema njegovim rečim, rasprava će biti otvorena za sve države članice UN, ali i za širu međunarodnu javnost, pa se u njoj može očekivati učešće građanskih udruženja i istaknutih akademskih pojedinaca.
Jeremić je objasnio da kao predsedavajući GS UN odlučuje o listi učesnika, da će se konsultovati sa svima i učiniti sve da rasprava bude javna, otvorena i što je moguće dublja i da iz nje za istoriju mogu da se izvuku određe pouke.
"Ako stvar ostavimo ovakvom kakva jeste, ne samo da smo se de facto složili sa jednom takvom ocenom Žalbenog veća, što nikako ne bi smeli da uradimo, već se praktično upućuje i za organizaciju UN jedan pogrešan poziv i signal, a to je da vojnom, brutalnom akcijom možete proterati ljude iz svojih domova i za to ne samo da ne budete kažnjeni, već i da budete nagrađeni", podvukao je Jeremić.
On je istakao da je pomirenje između naroda jedna od najvažnijih funkcija UN, što je verovatno i bila zamisao i svrha prilikom osnivanja krivičnih tribunala.
"Smatram da ta svrha nije ispunjena, ali i da svako normalan želi pomirenje i da se okrene mirnoj budućnosti. Ali tako nešto ne može biti građeno na bazi negacije i veličanja zlodela", zaključio je Jeremić.
(Tanjug)