Beldocs 09

Svega četiri dana nakon "Kratkog metra", premijerom novog filma Borisa Mitića “Doviđenja, kako ste”, otvoren Međunarodni festival dugometražnog filma “Beldocs 09”

Samo na prvi pogled, Kratki metar i Beldocs su konkurencija. Pre svega, radi se o tajmingu na kulturnom kalendaru prestonice. Međutim, granica između ova dva festivala, uslovno rečeno, osveženih pogleda na kinematografiju, ove godine je posebno upečatljiva.

Najpre, osim očiglednih programskih razlika – gde je Kratki metar (pre)široko fokusiran kako na dokumentarna ostvarenja, tako i na kratke igrane forme, a Beldocs je vrlo jasan u izboru dugometražnih dokumentarnih filmova – ova dva festivala se razilaze i konceptom.

Mada prošlogodišnje stidljivo opipavanje tla to nije nagoveštavalo, ovogodišnji, drugi po redu, Beldocs napravio je primetan pomak. Mnogo toga se promenilo: Beldocs je sada na dve lokacije (“Balkan” i DKSG), program je proširen, a tu je i nekoliko atraktivnih premijera. Isti je samo direktor i osnivač Mladen Vušurović u svom samouverenom, skoro epskom, filmskom zanosu, koji je većini, recimo, “zanimljiv”.

Početak ovogodišnjeg Beldocsa bio je veoma reprezentativan – prikazan je novi film Borisa Mitića “Doviđenja, kako ste”, a nakon njega i Oskarom nagrađen film Džejmsa Marša “Čovek na žici”. 

Putovanje Dianom

OK, ne znamo baš da li je Boris Mitić (autor već kultnog dokumentarca “Pretty Dyana”, kao i “UNMIK Titanik”) putovao "Sitroenovom" dianom po celoj zemlji kako bi zabeležio sve te neverovatne detalje, otkačena bogatstva života, za svoj novi film “Doviđenja, kako ste”.

Dokumentarac, koji strukturom to baš i nije, a opet i jeste, zbog istinitosti reči i slika – moglo bi se reći za ovo interesantno osmišljeno ostvarenje koje može samo da se sluša ili samo gleda, ali i jedno i drugo uz zahtevnu, skoro napornu, fokusiranost na igru reči i slike. Daleko od klasičnog poimanja dokumentarizma, mnogo bliže jednoj od brojnih novih formi koje kinematografija istražuje.

Kako autor opisuje, radi se o “satiričnoj dokumentarnoj bajci” o jednom junaku našeg doba koji bi bio “spreman da umre za ono u šta veruje, ali ne veruje više ni u šta.” 

Dok se razmenjuju komični i potresni prizori života na ovim prostorima (od vojvođanskih ravnica do ruševina Kosova), narator Nebojša Glogovac kroz aforizme pojašnjava sve vidljivo i nevidljivo iz naše svakodnevice.

(old_image)Očigledno je da Boris Mitić, tokom godina pripremanja ovog filma, nije previše brisao mejlove sa fotkama – “forama” kojih su prepuni naši putevi, kuće, gradovi, sela, razni skroviti ćoškovi i vidljivi tragovi naših života. Sigurno ćete prepoznati barem jedan pomereni prizor iz vašeg kraja, poput reklame za automehaničarsku radionicu u vidu pola Folksvagenove “bube” na krovu kuće ili robota od auspuha, “raskošnih” nadgrobnih spomenika, “kreativnih” saobraćajnih znakova, neverovatnih ljudi, ludih grafita, ali i ruševina, stradanja i političkih turbulencija.

Iako satkan od slika života koje su nam svima manje-više poznate ili možda već “provaljenih fora”, “Doviđenja, kako ste” preciznošću koncepta, duhovitošću i iskrenošću u “priči sa samim sobom o svima nama” predstavlja osveženje. Ovo je prvi susret sa svim tim poznatim kreaturama, poput korumpiranih političara, podmitljivih lekara, “nevinih” zločinaca, razočaranih ljubavnica i “novih vođa”, kroz satiričnu naraciju gde aforizmi nisu citati, već prirodan tok misli. Autor je uspeo da od brojnih aforizama napravi dramaturšku celinu, a od naizgled nabacanih efektnih prizora pravu pokretnu sliku.

Da li je ovaj film dokaz da je od tuđih komadića moguće napraviti nešto sasvim svoje? Ako ste pametan igrač – moguće je. Mitić to svakako jeste. Ipak, kultni status filma “Pretty Dyana” je svojevrstan kontraargument očekivanju da njegov novi film ostvari isti ili barem sličan uspeh. Jer, “vožnja dianom” je ipak bila s više srca.

Bogatstvo na žici

Priča o Francuzu, koji je početkom sedamdesetih želeo da prodrma svet hodajući po žici između njujorških “bliznakinja” Svetskog trgovinskog centra, iz “oka” Džejmsa Marša, jeste pravo bogatstvo. Film “Čovek na žici” (Man On Wire) napravljen je tako da je dostupan svima, veoma zabavan i pun vizuelno fascinantnih prizora hodanja po žici stotinama metara iznad zemlje.

Autor se potpuno predao ovoj priči, tragajući duboko po motivima Filipa Petija, ali opet ne gubeći iz vida publiku koja u bioskop dolazi i da bude zadivljena nečim nesvakidašnjim. Marš ne zauzima strane, ne pravda i ne osuđuje, samo na najbolji način predstavlja nekog i nešto posebno.

Prolazeći kroz sve – dramatičnost, istinu, humor, uzbuđenje, emotivnost, ludilo – “Čovek na žici” sigurno spada u zaokruženije dokumentarace snimljene poslednjih godina. A svakako je jedan od najuzbudljivijih. Film koji se ne propušta!

Međunarodni festival dugometražnog filma "Beldocs 09" traje do 13. aprila, kada će najboljima biti dodeljene nagrade. 

Tekst: Katarina Milovanović