fbpx

6. jul

1415 - Češki reformator Jan Hus spaljen je, kao jeretik, na lomači u Konstanci zbog svog teološko-polemičkog dela "O crkvi". Bio je rektor univerziteta u Pragu (1402), reformisao je češki jezik i pravopis.

1533 - Umro je Lodoviko Ariosto (Lodovico), autor viteškog epa "Besni Orlando". Smatra se najvećim pesnikom italijanske renesanse.

1535 - Engleski humanista i pisac Tomas Mor (Thomas More) pogubljen je kao izdajnik, zbog neslaganja s crkvenom politikom kralja Henrija VIII (Henry). Godine 1935. katolička crkva ga je proglasila za sveca. Autor je političko-filozofskog dela "Utopija" u kojem je izneo ideju o idealnoj ljudskoj zajednici.

1855 - Rođen je vojvoda Živojin Mišić, jedan od najboljih srpskih vojskovođa. Komandovao je operacijama u Kolubarskoj bici u kojoj su Srbi izvojevali pobedu nad Austro-Ugarskom (1914) u Prvom svetskom ratu. Napisao je nekoliko vojnih dela od kojih je najpoznatije "Strategija".

1885 - Francuski biolog i hemičar Luj Paster (Louis Pasteur) prvi put je uspešno primenio vakcinu protiv besnila na ljudskom biću, devetogodišnjem Žozefu Majsteru (Joseph Meister) iz Alzasa.

1893 - Umro je francuski pisac Gi de Mopasan (Guy, Maupassant),jedan od najznačajnijih autora kratke forme u svetskoj književnosti ("Dunda", "Strasti", "Naličja", "Zamke").

1908 - U Turskoj je počela "mladoturska revolucija" pod vođstvom mlađih oficira i intelektualaca nezadovoljnih vladavinom sultana Abdula Hamida II.

1919 - Prvi vazduhoplov koji je preleteo Atlantik, britanskidirižabl "R-34" spustio se na Ruzveltovu poljanu u Njujorku.

1923 - Zvanično je proglašeno osnivanje SSSR (Savez SovjetskihSocijalističkih Republika), na osnovu odluke Prvog svesaveznog kongresa sovjeta krajem 1922.

1928 - U Njujorku je održana premijera filma "Svetla Njujorka", prvog zvučnog filma u istoriji kinematografije.

1944 - U požaru koji je u glavnom šatoru cirkusa "RinglingBrothers and Barnum & Bailey" izazvao gutač vatre, u američkom gradu Hartford u Konektikatu, poginulo je 167 ljudi.

1962 - Umro je Vilijam Fokner (William Faulkner), jedan od najznačajnijih modernih američkih pisaca. Njegov književni opus najvećim delom predstavlja sagu o sudbini američkog Juga. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1949. ("Sartoris", "Buka i bes", "Svetlost u avgustu", "Konjički gambit", "Divlje palme").

1964 - Britanski protektorat u Africi Njasalend je, pod nazivom Malavi, postao nezavisna država u okviru Britanskog komonvelta.

1967 - U Nigeriji je počeo građanski rat zbog proglašenja nezavisnosti Istočne Nigerije (Bijafra). U dvogodišnjem ratu poginulo je više od milion ljudi.

1971 - Umro je legendarni američki džez muzičar, trubač ipevač Luis "Sačmo" Armstrong (Louis Satchmo), najznačajnija ličnost u istoriji džeza. Karijeru je počeo 1918, a mnogobrojne turneje širom sveta donele su mu nezvaničnu titulu ambasadora dobre volje.

1973 - Umro je nemački dirigent Oto Klemperer (Otto), jedan odnajznačajnijih dirigenata 20. veka, posebno čuven po izvođenju Betovenovih (Beethoven) dela.

1988 - U eksploziji naftne platforme "Pajper Alfa" u britanskomdelu Severnog mora, poginulo je 167 ljudi.

1990 - Predsednik Bugarske Petar Mladenov podneo je ostavku zbog optužbi da je naredio da se tenkovima rasture antivladini protesti.

1999 - Pripadnici međunarodnih mirovnih snaga u Bosni uhapsilisu u Banjaluci lidera Narodne stranke i poslanika u Skupštini Republike Srpske Radoslava Brđanina i izručili ga Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu.

2000 - Skupština SR Jugoslavije usvojila je amandmane na Ustav kojima je tadašnjem predsedniku Slobodanu Miloševiću omogućeno da se ponovo kandiduje za predsednika SR Jugoslavije.

2000 - Talas vrućina koji je zahvatio Jugozapadnu Evropu, sa temperaturama vazduha i do 45 stepeni Celzijusa, prouzrokovao je smrt 25 ljudi i mnoge požare.

2003 - Predsednik Liberije, Čarls Tejlor, prihvatio je ponudu za azil u Nigeriji. Njegov odlazak je bio uslov američkog predsednika Džordža Buša za angažovanje SAD na uspostavljanju mira u toj zapadnoafričkoj zemlji koju već 14 godina potresaju sukobi.

2005 - Iz Ulcinja ka Dubrovniku i Splitu krenula je prva redovna autobuska linija iz Crne Gore prema Hrvatskoj, posle 14 godina prekida zbog rata u bivšoj Jugoslaviji.

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.