Cena bombardovanja: Madlen Olbrajt kupuje kosovski "Тelekom"
Kompanija bivše američke državne sekretarke Madlen Olbrajt i firma za koju lobira bivši specijalni izaslanik SAD za Kosovo Džejms Perdju glavni su konkurenti za kupovinu kosovskog "Telekoma", a premijer Kosova Hašim Tači muku muči sa odlukom, piše Njujork tajms. Kompanija "Olbrajt kapital menadžment" našla se u najužem izboru za 75 odsto vlasništva nad kosovskim "Telekomom". Očekuje se da će kompanija PTK biti prodata za sumu od 400 miliona i 800 miliona dolara.
Dvoje bivših diplomata na Kosovu imaju status heroja zbog uloge u vojnoj intervenciji NATO-a 1999, zbog čega će Tačiju biti teško da odluči da li će novi vlasnik kompanije PTK biti "Olbrajt kapital menadžment" (Albright Capital Management) ili Perdjuov konzorcijum "Tvelv hornbims S.a.r.l/Avisena kapital" (Twelve Hornbeams S.a.r.l/Avicenna Cappital).
Na sastanku sa Perdjuom u oktobru, Tači je objasnio "težak položaj" u kojem se nalazi jer mora da bira između dvoje kupaca, podseća američki list i podseća na pisanje kosovskog lista Zeri, koji je objavio sadržaj memoranduma u kome je pisalo da "koji god kupac da pobedi, dva miliona ljudi će smatrati da je on (Tači) izdao onog drugog", piše Njujork tajms, javlja RTS.
Tokom sastanka sa Perdjuom u oktobru, Tači je objasnio svoju tešku poziciju pošto mora da bira između kupaca i jer, koga god izabere, dva miliona ljudi će odluku videti kao izdaju jednog od njih, navodi se u belešci koju je objavio dnevnik Zeri.
Belešku sa sastanka Hašima Tačija sa Perdjuom u javnost je izneo neko ko, očigledno, nije bio zadovoljan načinom na koji se sprovodi tender. Izbor gospodina Perdjua kao predstavnika kompanije je "veoma važan", navodi se u tom dokumentu, jer ga kosovska elita "poznaje i poštuje zbog uloge koju je tokom rata odigrao".
Mnogi američki zvaničnici vratili su se na Kosovo iz poslovnih razloga – pre svega u oblasti uglja i telekomunikacija, ili radi lobiranja i drugih isplativih ugovora – pa je teško izbeći sukob interesa, navodi njujoški list.
Među njima je Vesli Klark, penzionisani američki general i komandant NATO-a u vreme bombardovanja 1999, kao i Mark Tavlarides, bivši član Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće u administraciji Bila Klintona.
Stejt department nema propise koji zabranjuju bivšim diplomatama da lobiraju za strane države u kojima su radili, ni da se vraćaju u njih radi zarade, ne računajući jednogodišnju zabranu visokim federalnim zvaničnicima da kontaktiraju agencije u kojima su radili.
Kosovo nije jedino mesto na koje su se bivši zvaničnici vratili radi posla. Irak je jedan od primera. Ali, Kosovo jeste ekstreman slučaj, imajući u vidu ogroman američki uticaj. Priština je jedini grad na svetu u kojem se Ulica Boba Dola ukršta sa Bulevarom Bila Klintona.
Na Kosovu, uprkos siromaštvu, postoji potencijal za zaradu, posebno jer vlada planira privatizaciju velikih kompanija, piše Njujork tajms.