Asanž za čitaoce u Srbiji: Mračne sile se nadvile nad internetom

"Moć je tolika da to obilje presretnutih informacija dovodi do apsurda: oni koji nas prate znaju o nama više nego mi sami", rekao je Asanž u intervjuu za svog izdavača u Srbiji Albion Books koji prenosi dnevni list Danas.

Najpoznatiji azilant u svetu upozorio je da mogućnost prekrajanja sadržaja na globalnoj mreži stvara uslove onima koji to rade da menjaju sadašnjost i prošlost, a samim tim da utiču i na budućnost. Asanž kaže da je jedino oružje slobodnih ljudi ujedinjavanje u zajednički front za slobodu interneta i primena ozbiljnih kriptografskih tehnika.

"Kako je ljudska civilizacija ulazila u internet, istovremeno je i internet je prodirao u samu srž naše civilizacije. Naša međuljudska, poslovna i državna komunikacija isprepletana je internetom na isti način na koji su u našem telu isprepletane vene i arterije. Bolest koja je zahvatila internet zahvata i svako naše društvo pojedinačno, kao i čitavu civilizaciju. Ta bolest, koja se sve više širi, sa jedne strane apsolutni je nadzor celokupnog telekomunikacionog saobraćaja koji se dešava na internetu, to su naše finansijske transakcije, intelektualne ideje, interpersonalne veze, a sa druge strane to su novi načini kontrole ovih tokova informacija, pokušaj nadziranja samog krvotoka globalne civilizacije", naveo je Asanž.

Da bi internet opet postao sredstvo emancipacije, a ne pretnja našim pravima i slobodama, on smatrada "prvenstveno moramo biti svesni nadolazeće distopije".

"A kao rezultat te svesnosti moramo menjati ponašanje ljudi, tako da bismo udruženim snagama mogli da dođemo do ideja o tome kako da se borimo protiv toga. To je stvar političke svesnosti i samospoznaje. Praktično, postoje samo dva načina kako se možemo boriti protiv problema koje smo do danas otkrili. Prvi je da svoj način komunikacije prilagodimo rizicima koji de facto postoje - to znači da budemo mnogo oprezniji u komunikacijama i vezama koje se dešavaju u onlajn svetu. Da budemo svesni da sve te informacije prikupljaju velike države poput SAD i prosleđuju ih, ne samo svojim državnim agencijama, već i svojim korporacijskim partnerima, koji su pokrovitelji ili tehničku povezani sa tim velikim obaveštajnim agencijama, kao i drugim državama sa kojima imaju saveznički odnos", objašnjava Asanž.

Osnivač Vikiliksa kaže da je druga mera primena kriptografske tehnologije, koja, kada se pravilno koristi, pruža zaštitu i od najmoćnijih država.

"Neobično je to, što ni najjači politički i tehnološki um neke supersile nije u stanju da reši matematički problem koji stvori kriptografija, ako se pravilno koristi", ističe on.

Prema njegovim rečima, ovakav razvoj situacije vodi ka novoj transnacionalnoj distopiji u razmerama koje nikada pre nisu viđene.

"Ona ne utiče na samo jednu zemlju u jednom regionu, već na sve zemlje u čitavom svetu. Utiče na sve zemlje u isto vreme, jer su sve zemlje na internetu. U pitanju je najveća krađa u ljudskoj istoriji. Na primer, Nacionalna agencija za bezbednost, najveća državna obaveštajna agencija, smeštena u Sjedinjenim Državama, javno je priznala Kongresu da dnevno izvrše više od 1,6 milijardi presretanja. O takvoj količini transfera znanja i moći, kojima raspolaže većina stanovnika planete, a u ruke male, moćne i tajne grupe i njenih nedodirljivih prijatelja, nismo mogli ni da sanjamo", kaže Asanž.

On je rekao i da su naši privatni životi militarizovani i da kada na primer šaljemo SMS poruku nekom bliskom, to je kao da između nas stoji tenk.

"Militarizacija veza među ljudima rezultat je militarizacije sajber prostora. Dešava se masovno nadziranje gotovo celokupne internet komunikacije koja prelazi međunarodne granice, kao i države, ali i kruži unutar zemlje. To postavlja vojne i nacionalne obaveštajne službe u centar privatnih odnosa između muža i žene, oca i ćerke, majke i sina, između prijatelja, između naših poslovnih saradnika, i naših političkih prijatelja i stavlja u kontekst vojne i nacionalne bezbednosti. To je kao da imate vojnika koji spava ispod vašeg kreveta i sluša svaki znak pažnje koji uputite putem internet četa, imejla, sms poruke ili u telefonskom razgovoru. I zato se ne radi samo o pacifikovanju tih odnosa, jer se za prava uvek bori, ona se osvajaju. Moramo kontrolisati ovu vojnu okupaciju organizovanim političkim pokretom i ispravnim naoružavanjem tog pokreta. A jedino oružje koje na internetu ima vrednost jeste kriptografsko oružje", naglašava Asanž.

Upitan šta korisnici mogu da urade ako Gugl i Fejsbuk znaju više o nama nego mi sami, odgovorio je da Gugl zna šta ste pretraživali pre godinu dana, pre dva meseca, pre tri dana, a vi to ne znate, tako da ima veoma malo stvari koje možemo da uradimo, a da moćne države i njihovi korporacijski saveznici neće već unapred da znaju.

"Samim tim to nije pitanje samo za vas. To je pitanje za sve one ljude sa kojima ste komunicirali ili one sa kojima ste se bili angažovani na nekoj aktivnosti. Zato, ako znaju, ne možete baš puno da uradite u vezi sa tim, a ako ne možete puno da uradite, vaša sloboda je ograničena, kao i svih ljudi oko vas i u našim društvima. Jedini način da budemo slobodni jeste da sprečimo te organizacije da znaju ko smo ili o čemu komuniciramo. A da bismo to postigli, neophodno je da koristimo kriptografiju, da bismo moć vratili u ruke nas pojedinaca i da bismo ovim organizacijama i njihovim saradnicima oduzeli moć koju im ta saznanja daju", kazao je.

Asanž podseća na Orvelovo načelo: „Ko kontroliše sadašnjost kontroliše prošlost, a onaj ko kontroliše prošlost kontroliše budućnost“, kada govori o tome da našu prošlost ne samo menjaju nego i brišu. On je dao primer i izmene istorije u Velikoj sovjetskoj enciklopediji. Berija, bivši šef NKVD-a, preteče KGB-a, 1954. godine nije više u milosti, a tekst o njemu u enciklopediji biva prerađen i ta izmena prosleđena svim registrovanim vlasnicima enciklopedije i bibliotekama. Izmena je sadržala proširen unos o Beringovom prolazu koji je trebalo svi da stave preko stare stranice.

"Takve izmene bile su očigledne. U sajber prostoru kada neki tekst obrišete iz novina ili neke druge onlajn arhive, on nestane bez traga. Ne samo da taj tekst prestane da postoji, već kao da nikada ni nije postojao. Oni nestaju, jer neki ljudi pokušavaju da kontrolišu budućnost, tako što će izmeniti sadašnjost, da bi obrisali prošlost", kaže on.

Osnovač Vikiliksa ističe da postoje rešenja i za to. Na prvom mestu, smatra da moramo da budemo svesni da takva praksa postoji s vremena na vreme, čak i u novinama na Zapadu, poput Gardijana i Njujork tajmsa. Drugo, naglašava, kriptografiju kao odgovor.

"Moguće je napraviti algoritam, koji će bilo koji novinski tekst sabiti u potpuno jedinstven broj, tako da ako taj članak bude promenjen, menja se i broj i nijedan drugi članak ne može imati isti broj. Ovo je tek začetak upotrebe ovog svojstva kriptografije u sprečavanju menjanja digitalnih arhiva nama pred nosom, u sprečavanju menjanja istorije nama pred nosom. Ako to uradimo na pravi način, možemo sagraditi čvrstu strukturu naše istorije, koju u budućnosti ni politički moćnici ne mogu izmeniti", objašnjava on.

Na pitanje da li bi opet uradio isto, Asanž odgovara: "Da, veoma sam ponosan na sve što smo postigli. Naravno, svako ko nije budala s vremenom uči kako da poboljša svoju taktiku. Svi imamo ograničen broj dana života i važno je da ih proživimo u potpunosti i u skladu sa svojim principima. Ako bismo živeli na bilo koji drugi način, bilo bi to uzaludno rasipanje".

On je čitaocima u Srbiji poručio da je u poslednje dve godine došlo do političke radikalizacije naših društava, koja je povezana sa internetom, zbog toga što i sam internet dovodi do neverovatne edukativne transformacije ljudi koji ga koriste.

"U nekim društvima ovo je već dovelo do revolucije i značajne reforme. Ovo je vreme pre svega nezapamćene političke edukacije. Istovremeno, reakcija na to je uvođenje masovnog nadzora internet komunikacija. Te dve sile oblikovaće našu budućnost. Oblikovaće naše mesto u budućnosti, svaki aspekt te budućnosti. Zajedno ćemo se boriti za našu slobodu i naše mesto u tom novom svetu. Nije izvesno da ćemo pobediti, ali nema drugog načina za nas", zaključio je osnivač Vikiliksa.

Asanž (41), Australijanac, od juna se nalazi u ambasadi Ekvadora u Londonu kako bi izbegao ekstradiciju u Švedsku gde ga čeka suđenje za navodno silovanje i seksualno zlostavljanje.

Ekvador je odobrio politički azil Asanžu, ali Velika Britanij želi da sprovede nalog hapšenja Asanža koji je izdala Švedska i ne dozvoljava mu da napusti zemlju.

(NUNS)